Geštalt terapija je prema definiciji humanističko-egzistencijalna terapija koja ima zadatak da vam pomogne da shvatite svoje potrebe, želje i strahove, kao i da postanete svesni na koji način sebe sputavate u ostvarivanju ciljeva koje ste postavili.
Polazi od stava da niko nije zarobljenik vlastite prošlosti, te u svakom trenutku može da donese odluku da se promeni. Što znači da je cilj terapije da pomogne ljudima da budu celina, ne samo jačanjem svesti o osećajima koja ne priznaju, već i prihvatanjem delova svoje ličnosti koje negiraju ili koje su odbacili. Upravo to ukazuje i sam naziv. Naime, geštalt terapija je dobila ime od nemačke reči što u prevodu znači oblik, celovitost, forma.
Kada se pojavila geštalt terapija?
Geštalt terapiju razvili su Fritz Perls, Laura Perls i Paul Goodman sredinom 20. veka. U to doba osnovu psihoterapije činila je psihoanaliza. Naime, polazeći od Freudovog poimanja da podsvest utiče na naše ponašanje, pa i na naše živote, psihoterapeuti su nastojali da otkriju sadržaj nesvesnog kako bi se osnažio Ego. Odnosno, klasični psihoanalitički pristup se zasnivao na podsticanju klijenta da iznosi svoje misli, uključujući i slobodne asocijacije, fantazije i snove, bez mešanja u njih. Zadatak terapeuta je bio da iz njih izvede koji nesvesni unutrašnji sukobi dovode do problema.
Za razliku od psihoanalize Perls u terapiju uvodi aktivan dijalog između klijenta i terapeuta tako da oni sede jedan naspram drugog. Ova komunikacija podrazumeva i deljenje osećanja sa pacijentom, a ne uzdržan stav kao kod dotadašnjih psihoterapijskih učenja.
Svoja stavove Perls je izneo u knjizi koja i nosi naziv “Geštalt terapija”, objavljenoj 1951. Godinu dana kasnije ovaj nemački psihijatar je, zajedno sa svojom suprugom Laurom, osnovao prvi Geštalt institut.
Osnovni principi geštalt terapije
Geštalt terapija se temelji na 3 principa – “Ja-Ti”, “Što-Kako” i “Sada-Ovde”.
Čovek je socijalno biće i kao takvo ne može postojati bez drugih. Zbog toga polje u kojem živimo i radimo predstavlja centralnu tačku geštaltističkog pristupa, jer je moguće razumeti nekog tek u njegovom okruženju.
Druga važna osnova jeste kontakt. Način na koji uspostavljamo kontakt, koliko on traje i kako se završava, zapravo, omogućava da doživimo, shvatimo i razumemo kako funckionišemo “sad i ovde”. Kada postanemo svesni toga, tj. samih sebe moći ćemo da donesemo odluku kako ćemo da se promenimo. Time, ujedno, usmeravamo svoj lični rast i razvoj.
Kada se primenjuje geštalt terapija?
Geštalt terapija je u velikoj meri usmerena na emocije i telesne senzacije čije prepoznavanje je veoma važno. Kao takva našla je u praksi primenu u lečenju depresije, anksioznosti, fobija, poremećaja ličnosti.
Primenjuje se i kod osoba koje ne pate od mentalnih bolesti, niti imaju psihičkih tegoba, ali se suočavaju sa teškim životnim situacijama, kao što je smrt bliske osobe, razvod, gubitak posla. Zatim kod onih koji se bore sa konstantnim stresom i sindrom hroničnog umora, koji se osećaju usamljeno, rasejano…
Ukoliko imate neki problem koji sami ne možete da rešite potražite stručnu pomoć u Psiho centru MM. Naš tim stoji vam na raspologanju i online savetovanjem, putem Skype-a i Vibera.
