Depresija – Simptomi, uzroci nastanka i lečenje
Depresija je poremećaj raspoloženja koji se definiše kao “stanje neraspoloženja i averzije prema bilo kom vidu aktivnosti”.
Tuga i bezvolja su sastavni deo čovekovog života, baš poput radosnih trenutaka. Sasvim je normalno da se osećamo neraspoloženo, pa i zabrinuto, kada pretrpimo neuspeh ili izgubimo dragu osobu. Ovakvi događaji utiču na naše funkcionisanje, ali se nakon izvesnog vremena bez posledica vraćamo svakodnevnoj rutini.
Međutim, tuga koja se pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku i ako ne prestaje ili se ponovo vraća nije obični period neraspoloženja, već depresija.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije. U našoj zemlji sa njom se suočava oko 450.000 osoba. Da je reč o ozbiljnom poremećaju govori i podatak da više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji, što je čini drugim vodećim uzrokom smrti, odmah iza kardiovaskularnih oboljenja.
Imajući u vidu široku rasprostranjenost psihijatrijska ordinacija Niš, MM vam otkriva kako na vreme da prepoznate depresiju.
Zašto nastaje depresija?
Veliki doprinos razumevanju uzroka depresije dao je švajcarski psihijatar Adolf Majer koji je ukazao da učestvuju psihološki i biološki faktori. Danas se poremećaj posmatra kao kompleksni uticaj genetskih, psihosocijalnih i neurobiohemijskih faktora.
Istraživanja su pokazala da genetika igra važnu ulogu tako da je rizik od oboljevanja 3 puta veći ukoliko je depresija već registrovana u porodičnoj istoriji.
Biološki faktori objašnjavaju sklonost pojedinih osoba ka depresivnom raspoloženju. U pitanju su promene u metabolizmu neurotransmitera (serotonina, noradrenalina i dopamina), kao i broj i osetljivost struktura na koje oni deluju. Ako je ta osetljivost veća depresija se može javiti i bez spoljnjeg povoda.
Ipak, vodeći pokretači jesu psihosocijalni faktori, tj. lična životna iskustva. Konstantni stres, samoća, teške bolesti, smrt bliske osobe, loši uslovi života, samo su neki od uzročnika. Mada i nepravilna ishrana, manjak svetlosti, nedostatak fizičke aktivnosti, pa i alkoholizam i narkomanija mogu da pokrenu problem.
Depresija može biti i posledica uzimanja nekih lekova, ali i drugih bolesti kao što su Adisonova, dijabetes, Kušingov sindrom, lupus…
Koji su simptomi depresije?
Potištenost, turobno raspoloženje, plačljivost, preterana ranjivost i preosetljivost, kao i razdražljivost koji traju više od 2 nedelje su karakteristični znaci depresije. Prate ih samosažaljenje, osećaj beznađa i bespomoći, a mogu se javiti i osećaj manje vrednosti i osećaj krivice. Sledi potpuni gubitak interesovanja i zadovoljstva, praćeni crnim mislima.
Depresivne osobe često imaju utisak da nigde ne pripadaju, niti da ih iko voli. Zatim se javlja pad koncentracija i pamćenja, gubitak energije, što dovodi do brzog umaranja i iscrpljenosti. Prisutni su i problemi sa spavanjem – počev od teškog uspavljivanja, pa do buđenja više puta u toku noći.
Poremećaj raspoložanja je povezan sa poremećajima ishrane, te se javlja gubitak apetita ili stalno prejedanje. U ekstremnim slučajevima razvijaju se samoubilačke ideje ili ideje o samopovređivanju.
Kako se leči depresija?
Borba sa depresijom nije nimalo laka. Prvi korak jeste svest da bolujete od nje i želja da izađete iz začaranog stanja neraspoloženja.
Lečenje podrazumeva medikamentoznu terapiju, odnosno upotrebu različitih vrsta antidepresiva i stabilizatora raspoloženja koji pomažu da se olakša tuga i osećaj beznađa. Drugi važan element jeste psihoterapija koja otkriva uzročnike problema, ali i uči pacijenta kako da prevaziđe stresne situacije.
Depresija nije znak slabosti, koji će sam nestati, već ozbiljni poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Zato ne čekajte da simptomi dovedu do teških komplikacija, već se na vreme javite Psiho centru MM. Naš tim eminentnih psihijatara, psihologa i psihoterapeuta pomoći će vam da se izborite sa svakom vrstom depresije.