Anksioznost predstavlja patološko stanje koje karakteriše neprijatno osećanje strepnje, odnosno iščekivanja da će se nešto loše dogoditi.
Svako se od nas makar jednom u životu suočio sa ovim osećanjem. Obično je vezano za velike životne promene, odluke koje moramo da donesemo, pa i rezultate koje sa neizvesnošću iščekujemo. U takvim situacijama teskoba i strah su sasvim normalna pojava, jer su odgovor na poznati uzrok.
Međutim, problem nastaje kada ne postoji realni razlog za njih, već se javljaju svakodnevno, duže od 6 meseci, tako da ograničavaju psihološko i socijalno funkcionisanje.
Vrste anksioznosti i simptomi
Generalizovana ili opšta anksioznost obuhvata najširi spektar briga. Javlja se kao prekomerna briga oko novca, zdravlja, karijere, porodice… Pored psihičke tenzije ona donosi niz fizičkih simptoma, kao što su grčenje mišića, stalne glavobolje, vrtoglavice, nesanica i problemi sa varenjem. Neretko je udružena sa depresijom i bipolarnim poremećajem. Mada može biti posledica i alkoholizma i upotrebe narkotika.
Socijalnu anksioznost mnogi tumače kao strah od ljudi. Zapravo, ona ima mnogo šire značenje. Ispoljava se prilikom razgovora sa nepoznatima, pri neposrednom dodiru sa drugim ljudima, kontaktu licem u lice. Zbog toga se osobe sa ovim problemom klone mesta gde je gužva, kao što su trgovi, kafići, šoping centri, sportski stadioni. S obzirom da strahuju od procene drugih izbegavaju da drže govore, predavanja i prezentacije.
Zdravstvena anksioznost se javlja kod osoba koje stalno strahuju da će se razboleti. Bez obzira što lekarski pregledi pokazuju da je sve u redu, oni stalno pronalaze nove tegobe koje tumače znakom bolesti.
Opsesivno kompulzivni poremećaj karakterišu uporne, ponavljajuće misli, tj. opsesije. Da bi ih ublažili osoba ponavlja određene prinudne radnje.
Posebne fobije su vrsta anksioznosti koje se manifestuju intenzivnim strahom u toku određenih događaja, a mogu da prerastu u napade panike. Ove osobe organizuju život tako da izbegnu mesta ili situacije koje su pretnja za pojavu straha.
Zašto nastaje anksioznost?
Iako statistički podaci pokazuju da svaki deseti čovek pati od neke vrste anksioznosti tačan uzrok nije poznat, te se smatra da je kombinacija 3 grupe faktora.
Prvu grupu čini genetika. Kao i kod drugih bolesti ona ima važnu ulogu, tj. postoji veći rizik ukoliko je zabeležena u porodičnoj istoriji.
Biohemijski procesi u mozgu, takođe, mogu da izazovu problem. Istraživanja su potvrdila da narušena ravnoteža nivoa neurotransmitera onemogućava pravilni prenos poruka do nervnih ćelija, te mozak ne reaguje adekvatno na određene događaje, uključujući pojavu preterene brige.
Prema mišljenju mnogih naučnika presudni uticaj imaju spoljašnji faktori. Naime, zlostavljanje, smrt bliske osobe, razvod, promena radnog mesta i drugi traumatični događaji se svrstavaju u glavne okidače.
Kako prevazići anksioznost?
Lečenje anksioznosti nije jednostavan, niti brz proces. Otežavajuća je okolnost što mnogi ljudi nisu svesni svog problema, te simptome koje im telo šalje pripisuje drugim bolestima, dok teskobu objašnjavaju stresom kojim smo danas svi izloženi.
Imajući u vidu da anksioznost zahvata svaki deo našeg života, dovodeći do posledica po metalno i fizičko zdravlje važno je da se na vreme dijagnostifikuje. Tek onda se mogu propisati određeni medikameniti, kao što su antidepresivi, antiepileptici i antipsihotici. Veliki značaj ima i psihoterapija, pre svega kognitivno bihejvioralna terapija. Ona omogućava pacijentu ne samo da prepozna teskobe koje vode pojavi problema, već i da na stvarnost gleda realno.
Anksioznost narušava kvalitet života, zato je ne smete zanemarivati. Psihijatrijska ordinacija Niš, MM ima tim vrhunskih psihijatara, psihologa i psihoterapeuta koji će vam pomoći da se oslobodite problema koji leže u osnovi anksioznosti.
