Poremećaji ishrane predstavljaju psihičke poremećaje koje karakteriše abnormalan stav prema hrani što za posledicu ima promene u načinu ishrane.
Iako se danas sve više govori o problemima sa ishranom, posebno mlađe populacije, ovi poremećaji su poznati od davnina. Prve zapise o njima dao je Ksenofont u svom delu Anabasis. U starom Egiptu bulimija je predlagana kao vid pročišćenja jer je smatrano da mnoge bolesti potiču od prekomernog jela. Kod starih Rimljana postojala je praksa “dobrovoljnog” povraćanja kako bi se napravilo mesta u stomaku za degustiranje svih đakonija koje su služene na trpezama bogatih.
Nasuprotom tome, gojaznost je u Grčkoj prepoznata kao medicinski problem. Tako je Hipokrat naveo da “korpulencija nije samo bolest za sebe, već je i pretnja za razvoj drugih bolesti”.
Značajni pomak u istraživanju poremećaja ishrane usledio je sredinom 20. veka, da bi 1980. godine ušli u u zvaničnu klasfikaciju, tj. u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje.
Koji su najčešći poremećaji ishrane?
Poremećaji ishrane obuhvataju više patoloških stanja koja utiču ne samo na fizičko i mentalno zdravlje, već na celokupno funkcionisanje.
Najrasprostranjenija je anoreksija nervosa. Prepoznaje se po niskoj telesnoj težini koja je izazvana izgladnjivanjem. Opsesivan strah od dobijanja težine je toliko jak da osobe koje pate od ovog problema provode previše vremena vežbajući i u preterenoj pažnji o kalorijama u jelima.
Bulimija je poremećaj koji se manifestuje epizodama preteranog apetita i epizodama pražnjenja. Naime, osobe sa bulimijom se dugo izgledanjuju i u jednom trenutku gube kontrolu. U tim momentima pojedu bukvalno sve što vide, ne obraćajući pažnju na kvalitet i količinu namirnice. Prejedanje zamenjuje osećaj krivice, te dolazi do namernog povraćanja.
Patološka proždrljivost predstavlja nekontrolisanu potrebu za hranom. Za razliku od bulimije ovde je isključeno povraćanje posle uzimanja ogromnih količina hrane u kratkom vremenskom periodu.
Šta dovodi do poremećaja ishrane?
Tačan uzrok nastanka poremećaja ishrane nije određen. Pored socijalnih faktora, u kojima dominira uticaj društvenih mreža i nerealni ideal lepote, postoje i biološki i psihološki faktori.
Genetika može da ima uticaj. Odnosno, primećeno da se poremećaji ishrane češće razvijaju kod osoba u čijoj porodici se neko već suočavao sa njima. U psihološke faktore spadaju stresne situacije, poput gubitka drage osobe, zlostavljanje, loši međuljudski odnosi…
Određene karakteristike, takođe, podstiču razvoj poremećaja. Opsesivna ličnost, anksiozni poremećaj, nisko samopouzdanje, perfekcionizam samo su neke od njih.
Da li su poremećaji ishrane opasni po zdravlje?
Poremećaje ishrane ne treba olako shvatiti, jer dugotrajne promene u normalnom režimu ishrane ostavljaju posledice na celokupni organizam.
Oštećenje bubrega, jetre i srca su veoma česta pojava kod osoba koje pate od poremećaja ishrane. Prate ih infekcije mokraćnih puteva, hronične tegobe sa probavom, a kod žena i izostanak menstruacije. Stalna povraćanja ostavljaju traga na zubima, dovodeći do oštećenja gleđi, naticanja pljuvačnih žlezda i hronične upalu grla.
Osim fizičkih, nastaju i komplikacije po mentalno zdravlje. Nedostatak koncentracije, nesanica, razdražljivost, pa i depresija su karakteristični psihički problemi sa kojim se susreću ljudi koji imaju neki poremećaj ishrane.
Imajte u vidu da poremećaji ishrane ne nestaju sami, već je potrebna stručna pomoć. Osnovu lečenja čini kognitivno bihejvioralna terapija koja omogućava sagledavanje izvora problema i promenu načina na koji osoba vidi stvarnost, što u krajnjoj meri ima i promenu u ponašanju.
S obzirom da su poremećaji ishrane porodični problem, obavezna je i porodična terapija, pa i upotreba antidepresiva. Važnu ulogu u procesu lečenja ima i nutricionista kako bi se održavao zdrav režim ishrane.
Psihijatrijska ordinacija Niš MM ima tim eminentnih psihologa i psihijatara sa višegodišnjim iskustvom u lečenju svih poremećaja ishrane, kao i njihovih psihičkih posledica.
