Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je jedan od najvažniji pravaca u psihoterapiji.
Iako je nastala u drugoj polovini 20. veka pojedini principi uočavaju se među antičkim filozofima. Posebno je predstavnik stoicizma Epiktet zagovarao stav da se logika može koristiti za identifikovanje i odbacivanje lažnih uverenja. A ta uverenja vode ka destruktivnim emocijama.
Ipak, savremeni KBT pristup nastao je razvojem bihevioralne terapije početkom 20. veka, razvojem kognitivne terapije 60-ih godina, a zatim njihovim spajanjem u jednu. Naime, američki psiholog Aron Bek je u svojoj psihoanalitičkoj praksi primetio da misli nisu toliko nesvesne kao što je Frojd isticao. Pa da su pojedine, možda, “krivci” za emocionalnu uznemirenost. Zbog ove hipoteze Bek se opravdano smatra ocem kognitivno-bihejvioralne terapije.
KBT se zasniva na važnosti uloge mišljenja u onome šta osećamo i kako se ponašamo
Kombinujući delovanje kognitivna terapije na kogniciju i bihejvioralna na ponašanje, KBT polazi od stava da naše misli oblikuja naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari, kao što su ljudi, situacije ili događaji. Samim tim, promenom u načinu razmišljanja osećaćemo se bolje, bez obzira što su spoljašnji faktori ostali nepromenjeni.
Za razliku od drugih terapija, koje često traju godinama, kognitivno-bihejvioralna je znatno kraća. Ona najbrže dovodi do željenih rezultata, a njihov efekat je dugotrajan. Razlog tome leži u sadržajnom i detaljnom pristupu, kao i u domaćim zadacima koje psihoterapeut stalno postavlja pred pacijenta.
Kognitivno-bihejvioralna terapija se oslanja na edukativni i induktivni model
Hipoteza da je većina emocionalnih reakcija naučena leži u osnovi ove terapije. Njen cilj je da nas oslobodi onih reakcija koje se negativno odražavaju na mentalno zdravlje. Zbog toga psihoterapeuti ne daju svojim klijentima precizno rešenje, već ih navode da ga sami pronađu. Takođe, ne govore im šta da rade, već ih uče kako da rade.
U tome važnu ulogu imaju domaći zadaci. Upravo oni omogućavaju da rad na sebi nastavite i nakon terapije kako biste mogli jasnije da sagledate koja su to vaša iskrivljena i nerealistična razmišljanja kočnica za napredak u životu.
S obzirom da ponašanje često proizilazi iz pretpostavki, a ne iz činjenica, kognitivno-bihejvioralna terapija ohrabruje da stvari posmatrate iz drugog ugla. Odnosno, da verodojnost vaših misli može biti testirana. Kao rezultat induktivnosti dolazite do zaključka da su greške sastavni deo našeg bića.
Kognitivno-bihejvioralna terapija je strukturisana i direktivna
Zajednički rad klijenta i terapeuta u identifikaciji i razumevanju problema, a potom i njegovom rešavanju se podrazumeva. Zadatak terapeuta je da sluša, razume i podučava. Zadatak klijenta je sa druge strane da nauči kako da stečena znanja i veštine primeni u kasnijim problemima.
Kognitivno-bihejvioralna terapija ima široko polje delovanja. Uspešno se promenjuje kod niza psihičkih problema, kao što su depresija, anksioznost, fobije, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata. Spada i u efikasne tehnike za prevazilaženje napada panike, kontrole besa, stresa, ali i u fazama prihvatanja bolesti I rešavanju porodičnih problema.
Kako narkomanija i alkoholizam imaju prikrivene uzroke, KBT može da pomogne da se otkrije pravi okidač, što je veoma važno u procesu lečenje bolesti zavisnosti.
Svaki problem je rešiv, zato ne čekajte da on naruši vaše fizičko i mentalno zdravlje, već potražite stručnu pomoć u Psiho centru MM. Naš tim eminentnih psihoterapeuta čine psihijatri sa završenom edukacijom iz psihoterapije i psiholozi i sociolozi specijalizovani za psihoterapiju.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, savetovanje možemo da obavimo i putem vibera ili skype-a.
