Posttraumatski stresni poremećaj predstavlja anksiozni poremećaj koji se javlja kao odložena ili produžena reakcija na stresni događaj.
Iako se danas često o njemu govori, ovaj problem bio je poznat još pre Nove ere. Naime, prvi slučaj zabeležio je grčki istoričar Herodot. Prilikom opisivanja bitke kod Maratona naveo je da je jedan Atinjanin “iznenada oslepeo iako ga ništa nije dotaklo”. Kao objašnjenje istakao je suočavanje sa gubitkom saboraca.
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata posttraumatski stresni poremećaj je tumačen kao “ratni umor”, “šok od granatiranja”, dok su ga pojedini povezivali sa “krivicom preživelih”. Tek nakon Vijetnamskog rata, 1980. godine, proučavanju ovog poremećaja naučnici su posvetili više pažnje, svrstavši ga u grupu anksioznih poremećaja kao zasebnu bolest.
Posttraumatski stresni poremećaj pogađa sve grupe ljudi, čak i decu
Svaka trauma, bilo ona zaista teška ili je osoba takvom doživljava, može da bude okidač za posttraumatski stresni poremećaj. Najčešće su to lični, neprijatni događaji, poput psihičkog i seksualnog zlostavljanja, smrti bližnjih, kriminalni napadi, nesreće u saobraćaju. Mada uzročnici mogu biti i ratovi, zemljotresi i druge prirodne katastrofe.
Ove traume izazivaju strah i osećaj nemoći, te predstavljaju osnovu za nastanak poremećaja. Prvi simptomi se javljaju 3 meseca nakon preživljene stresne situacije. Tada se naziva akutni postraumatski stresni poremećaj.
Ukoliko se akutna forma ne leči posle 6 meseci prelazi u hronični oblik, koji može da traje godinama, dovodeći do ozbiljnih problema u životu.
Kako prepoznati posttraumatski stresni poremećaj?
Ponovno preživljavanje traumatičnog događaja je karakteristični znak posttraumatskog stresnog poremećaja. Aktivnost, koja je obična za druge ljude, za osobe sa ovim problemom može da pokrene sećanje na nemili događaj. U tom trenutku, pred očima ponovo prolaze iste scene, dok je u telu isti osećaj kao u trenutku doživljene traume.
Nije redak slučaj da se ponovno preživljavanje traumatičnog događaja odvija u snu, te su košmari, tj. problemi sa spavanjem još jedan simptom poremaćaja.
S obzirom da je reč o vrsti anksioznosti, osobe izbegavaju sve što ih može podsetiti na traumu. Čak i kada su u pitanju radnje koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo.
Javlja se i emocionalna apatija, osećaj tuposti, dok je u odnosu sa drugima primetna otuđenost. Komunikacija je dodatno otežana zbog nepoverenja i nižeg praga tolerancije, a ispoljava se i razdražljivost i napadi besa.
Ni depresija i suicidalne ideje nisu retkost. Pojedini se, pak, okreću zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, te su alkoholizam i narkomanija česti pratioci problema.
Pored psihičkih, posttraumatski stresni poremećaj dovodi i do fizičkih tegoba. Problemi sa varenjem, kožom, telesnom težinom, samo su neki od njih.
Kako se leči posttraumatski stresni poremećaj?
Cilj lečenja je uspostavljanje ranije psihičke ravnoteže kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje. U tu svrhu se kombinuje farmako i psihoterapija. Od medikameta se primenjuju antipsihotici i antidepresivi koji deluju na anksioznost, depresiju i poremećaje sna. Dok su kognitivna terapija i terapija izlaganja vodeće psihoterapeutske metode u lečenju ovog poremećaja.
Posttraumatski stresni poremećaj je ozbiljni zdravstveni problem, zato se na vreme javite Psiho centru MM. Naš tim vrhunskih stručnjaka stoji vam na raspolaganju i putem Skype-a i Vibera.
