dr Vanja Nešić, spec. psihijatrije

U savremenom načinu života stres je postao gotovo „normalno stanje“. Rokovi, finansijski pritisci, porodične obaveze, stalna dostupnost putem telefona – organizam je često u režimu pripravnosti. Međutim, kada stres postane dugotrajan, telo plaća cenu. Upravo tu dolazimo do pojma alostatsko opterećenje. Ovaj termin opisuje ukupno “trošenje” organizma usled hronične izloženosti stresu. Šta je alostaza, a

Trauma u detinjstvu nije samo „teško iskustvo“ koje dete zaboravi kako raste. To su duboki emocionalni doživljaji koji mogu ostaviti trag na razvoj ličnosti, emocionalnu stabilnost i kasnije odnose sa drugima. U praksi Psiho centar MM često radimo sa odraslim osobama koje tek godinama kasnije prepoznaju da njihovi problemi sa anksioznošću, depresijom ili odnosima imaju

U savremenoj medicini sve više se govori o pravu pacijenta da odlučuje o svom lečenju. Jedan od najvažnijih instrumenata tog prava jeste biološki testament (poznat i kao unapred data izjava volje o lečenju). Ali šta on zapravo znači? Kada se koristi? I zašto je važan i u oblasti psihijatrije? Šta je biološki testament? Biološki testament

U vremenu kada su telefoni, društvene mreže i poruke postali sastavni deo svakodnevice, granica između online i „stvarnog“ života gotovo da više ne postoji. Upravo zato nasilje koje se dešava u digitalnom prostoru može biti jednako bolno, a ponekad i razornije od onog koje se odvija licem u lice. Digitalno nasilje je realan problem sa

Hipohondrija je pojam koji se u svakodnevnom govoru često koristi olako – za osobe koje se preterano brinu o svom zdravlju. Međutim, u kliničkoj praksi postoje oblici hipohondrijskih poremećaja koji su znatno ozbiljniji i kompleksniji. Psihotične hipohondrije predstavljaju stanje u kojem je uverenje o postojanju teške telesne bolesti toliko čvrsto da poprima karakter psihotične ideje,

Emocionalna deprivacija predstavlja stanje u kome osoba tokom detinjstva, ali često i kasnije u životu, ne dobija dovoljno topline, pažnje, razumevanja i emocionalne podrške. Iako na prvi pogled može delovati kao „nevidljiv“ problem, njene posledice mogu biti duboke i dugotrajne, utičući na samopouzdanje, odnose i mentalno zdravlje. U Psiho centru MM često se susrećemo sa

Nova godina se u društvu često predstavlja kao vreme radosti, novih početaka i velikih planova. Međutim, za mnoge ljude ovaj period donosi pojačane emocije – tugu, nemir, razočaranje ili pritisak. Ako imate osećaj da vas Nova godina „pogodi“ jače nego što biste želeli, važno je da znate da u tome niste sami. U nastavku objašnjavamo zašto

Poremećaj gomilanja, poznat i kao opsesivno sakupljanje, predstavlja psihički poremećaj koji se karakteriše trajnim teškoćama u odbacivanju ili razdvajanju od stvari, bez obzira na njihovu stvarnu vrednost. Ovaj poremećaj može ozbiljno narušiti kvalitet života osobe, ali i odnose sa porodicom, prijateljima i širom zajednicom. Šta je poremećaj gomilanja? Poremećaj gomilanja (engl. Hoarding Disorder) je prepoznat

Apsansna epilepsija je oblik epilepsije koji se najčešće javlja u detinjstvu, ali zbog svojih suptilnih simptoma često ostaje neprepoznat. Za razliku od klasičnih epileptičnih napada, ovde nema padova, grčeva niti gubitka svesti u klasičnom smislu. Umesto toga, javljaju se kratki prekidi svesti koji mogu izgledati kao zamišljenost ili odsutnost. Upravo zbog toga, apsansna epilepsija može

Ekskorijacioni poremećaj, poznat i kao dermatilomanija, spada u grupu opsesivno-kompulzivnih i srodnih poremećaja. Karakteriše ga neodoljiva potreba da osoba čupa, grebe ili stiska kožu, najčešće na licu, usnama, ramenima, glavi, grudima ili leđima. Iako mnogi ovaj problem pogrešno doživljavaju kao “naviku”, dermatilomanija  je ozbiljno i veoma iscrpljujuće stanje koje značajno utiče na svakodnevno funkcionisanje, samopouzdanje