Porodična psihoterapija predstavlja terapijski model koji obuhvata rad sa pojedincem, partnerima i porodicom kako bi se poboljšali međusobni odnosi svih članova porodice.
Porodica je temelj vaspitanja i razvoja svakog čoveka. Ona je izvor ljubavi, podrške i sigurosti, te možemo da kažemo da je potreba svakog čoveka da bude deo porodice.
Međutim, porodica je složeni sistem, koji se razvija zajedno sa svakim svojim članom. Što znači da zahteva stalna prilagođavanja novonastalim situcijama. Pojedine promene, kao što je dolazak bebe ili preseljenje, su očekivane, te je porodica spremna da se na njih adaptira. Nažalost, postoje i one koje se javljaju iznenada. Smrt, bolest nekog od članova, iznenadni finansijski problemi – samo su neke od kriza koje mogu drastično da naruše, do tada, skladne porodične odnose.
S obzirom da se porodica veoma teško na njih prilagođava, neophodna je pomoć stručnjaka.
Šta je cilj porodične psihoterapije?
Porodična psihoterapija polazi od stava da je porodica jedinstveni sistem sa određenom strukturom i obrascima komunikacije. Oni se zasnivaju na uverinjama roditelja, ličnim karateristika, pa i kulturi i veri tako da direktno utiču na razvoj porodice, dajući joj originalnu formu.
Istovremeno, porodična psihoterapija posmatra porodicu kao celinu koja je veća od zbira njenih pojedinačnih delova, tj. njenih članova. Takođe, ona sagledava pojedince i kao individue i kao delove porodičnog sistema. Jedino na taj način moguće je uvideti kako promena kod jednog člana utiče na druge, pa i na čitav porodični sistem.
Tehnike porodične psihoterapije
Iako se porodična psihoterapija smatra modernim pristupom, zapravo, je pokrenuta još u 19. veku. Da bi sredinom 20. veka postala grana psihoterapije. U početku se zasnivala na psihoanalizi i teorijama socijalne psihijatrije. Dok danas uključuje niz metoda – interpersonalna terapija, strukturalna terapija, konstruktivna terapija, multisistemska terapija, kognitivno bihejvioralna terapija…
Ipak, najvećim delom se primenjuje interpersonalna terapija, a kao dodatne specijalnih tehnike obično se koriste genogram, sistemsko tumačenje i obuka komunikacije.
Genogram je slikoviti prikaz porodičnih odnosa i istorije bolesti neke osobe. Za razliku od klasičnog porodičnog stabla, on prikazuje povezanost, relacije i istoriju u najmanje tri generacije, pomažući pojedincu da sagleda ponavljajuće obrasce ponašanja i prepozna psihološke faktore koji otežavaju odnose.
Sistemsko tumačenje prati uticaj poremećaja jedne osobe na druge članove porodice. Dok obuka komunikacije ima za cilj da pronađe uzrok loše komunikacije i implementira nove, bolje načine komunikcije.
Kada je neophodna porodična psihoterapija?
Porodična psihoterapija ima široko polje delovanja. Primenjuje se kod porodica koje se suočavaju sa teškim razdobljima u životu. Najčešće su do gubitak bliskog člana, bolest, razvod, promena okruženja ili posla. Koristi se i kod problema sa decom, posebno adolescentske krize i odgajanja deteta sa posebnim potrebama.
Borba sa depresijom zahteva i porodično savetovanje. Ono je neophodno i kod anksioznih stanja, poremećaja ponašanja, nakon traumatskih događaja. Zatim, kod lečenja alkoholizma i narkomanije.
Porodična psihoterapija uspešno rešava bračne nesuglasice, krizu srednjih godina, nedostatak bliskosti, ali i konflikte na poslu koji se odražavaju na privatni život.
Ukoliko vi i vaši najvoljeniji ne možete samostalno da rešite porodični problem potražite pomoć tima eminentnih stručnjaka Psiho centra MM.
