„Zašto se moje dete ne igra kao druga deca?“
Možda primećujete da vaše dete ne koristi igračke na uobičajen način, ne uključuje vas u igru, ponavlja iste radnje ili se igra samo. Ova zapažanja mogu izazvati brigu, naročito kada se upoređuju sa vršnjacima.
U nekim slučajevima, razlike u igri mogu biti jedan od ranih znakova poremećaja iz spektra autizma.
Štaje zapravo igra i zašto je važna?
Igra nije samo zabava. Ona je osnovni način na koji dete:
- uči da komunicira
- razvija govor
- gradi socijalne veštine
- razume emocije
- razvija maštu i simboličko mišljenje
Tipičan razvoj igre prolazi kroz faze:
- Istraživačka igra (lupkanje, bacanje, okretanje predmeta)
- Funkcionalna igra (gura autić, hrani lutku)
- Simbolička igra (lutka „spava“, kocka postaje „telefon“)
- Zajednička i maštovita igra sa vršnjacima
Kod dece sa poremećajem iz spektra autizma, ove faze mogu kasniti ili izgledati drugačije.
Kako izgleda igra kod dece sa autizmom?
Svako dete je jedinstveno, ali neke česte karakteristike su:
1️⃣ Ponavljajuća igra
Dete može slagati autiće u red, vrteti točkove ili ponavljati istu radnju iznova i iznova.
2️⃣ Nedostatak simboličke igre
Umesto da se „pretvara“ da lutka jede ili spava, dete koristi igračku samo na jedan, često mehanički način.
3️⃣ Igra bez uključivanja drugih
Može delovati kao da se igra „pored“ druge dece, ali ne sa njima.
4️⃣ Intenzivan fokus na detalje
Na primer, zanima ga samo rotiranje točkića, a ne cela igračka.
Važno je naglasiti: nije svako dete koje se igra samo – dete sa autizmom. Ali kada su razlike u igri udružene sa kašnjenjem u govoru, slabijim kontaktom očima i smanjenim interesovanjem za socijalnu interakciju, tada je korisno potražiti stručno mišljenje.
Zašto dolazi do ovih razlika?
Kod poremećaja iz spektra autizma, mozak obrađuje informacije drugačije.
To može uticati na:
- razumevanje socijalnih signala
- imitaciju
- zajedničku pažnju (gledanje u isto što i druga osoba)
- fleksibilnost mišljenja
Zbog toga detetu može biti teže da spontano razvije maštovitu i socijalnu igru.
Kada se obratiti stručnjaku?
Razmislite o savetovanju ako primećujete:
- Dete retko uspostavlja kontakt očima
- Ne odaziva se na ime
- Ne pokazuje prstom interesovanja
- Ne uključuje vas u igru
- Govor kasni ili izostaje
- Igra je izrazito repetitivna i bez simbolike
Rana procena ne znači automatski dijagnozu – ali znači priliku za podršku.
Može li se igra razvijati?
Apsolutno da.
Uz adekvatnu podršku (logopedski tretman, ranu intervenciju, rad sa roditeljima), deca mogu značajno napredovati u:
- simboličkoj igri
- socijalnoj interakciji
- komunikaciji
- fleksibilnosti u igri
Roditelji imaju ključnu ulogu. Učenje kako da se „pridružite“ detetovoj igri i postepeno je proširite često daje izuzetne rezultate.
Važna poruka za roditelje
Ako osećate brigu – to ne znači da preterujete.
Intuicija roditelja je često prvi signal da nešto treba proveriti.
Ali isto tako – razlike ne znače odmah najgori scenario.
Svako dete ima svoj tempo razvoja.
Najvažnije je reagovati na vreme, bez panike i bez odlaganja.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
