Vršnjačko nasilje se definiše kao “namerno i neopravdano nanošenje štete drugome”. Odnosno, to je agresivno ponašanje među mlađima, koje se ponavlja u kontinuiranom vremenskom periodu, a za cilj ima da se neka osoba zastraši, ponizi, uvredi, naljuti ili na bilo koji drugi način povredi.
Iako je u društvu prisutno od davnina, poslednjih godina je postalo ozbiljni problem. Što potvrđuju i statistički podaci. Prema istraživanjima UNICEF-a, oko 65 odsto dece u Srbiji se najmanje jednom suočilo sa vršnjačkim nasiljem. Dok njih 22 odsto je prijavilo učestalo maltretiranje od strane dece istog uzrasta.
Imajući ovo u vidu psihijatrijska ordinacija Niš, Psiho centar MM vam otkriva kako na vreme da prepoznate vršnjačko nasilje.
Tipovi vršnjačkog nasilja
Kada se pomene vršnjačko nasilje mnogima je prvo na pameti fizičko povređivanje. Ovo je i najvidljiviji oblik, jer podrazumeva udaranje, šutiranje, guranje, čupanje, pa i gađanje različitim predmetima. Međutim, ne treba zanemariti i druge vrste.
Verbalno nasilje je, zapravo, psihičko. Ono obuhvata upotrebu pogrdnih reči, vređanje, ismevanje, ucenjivanje, pa i etikiranje i nazivanje ružnim imenima. Sa ovim oblikom nasilja deca imaju i najviše iskustva. Roditelji, ali i druge autoritativne osobe, ponekad koriste grube reči u toku disciplinovanja dece, te ih ona mogu usvojiti kao oblik ponašanja.
Socijalno nasilje predstavlja društveno isključivanja. Odnosno, ubeđivanje druge dece da se ne trebaju družiti sa nekim, kao i druge oblike diskriminacije.
Sa razvojem interneta sve češće se srećemo sa digitalnim (sajber) nasiljem. U pitanju su tekstualne ili video poruke, fotografije ili pozivi kojima se druga osoba uznemirava. Najčešće se odvija putem društveniih mreža. Mada nije redak slučaj da se dešava i na raznim aplikacijama za razmenu poruka i gejming platformama.
Koji su uzroci nasilja među vršnjacima?
Prema navodima UNICEF-a 21 odsto dece u Srbiji vrši nasilje nad drugom decom. Tačan profil ove dece nije preciziran, ali postoje određeni faktori koji se smatraju pokretačima problema.
U većini slučajeva deca – nasilnici dolaze iz disfunkcionalnih porodica. Bez obzira na stepen obrazovanja, kao i materijalni status porodice, zanemarivanje od strane roditelja stvara želju kod deteta da privuče njihovu pažnju, a to čini neadekvatnim ponašanjem. Takođe, porodice u kojima je prisutan alkoholizam ili neki drugi oblik zavisnosti mogu da dovedu do agresivnog ponašanja mlađih članova. Veliki broj njih su i sami bili žrtve vršnjačkog ili nasilja u porodici.
Osim najbližih, na mališane uticaj ima i šira sredina. S obzirom da deca nemaju razvijeno kritičko mišljenje i jasno sagledavanje stvari, saznanje da je neko nasilnim putem postigao svoj cilj može ih podstaći da to i oni učine.
Vršnjačko nasilje proizilazi i iz želje za dokazivanjem tako što dete nad drugim, slabijim, demonstrira svoju moć.
Koje posledice ostavlja vršnjačko nasilje?
Vršnjačko nasilje može ozbiljno da naruši mentalno zdravlje deteta.
Mališani koji trpe bilo koji vid nasilja često osećaju stid, te umesto da se povere roditeljima ili nekoj drugoj bliskoj osobi sve više se povlače u sebe. Što može rezultirati izbegavanjem pojedinih prijatelja, pa i potpunom asocijalizacijom.
Stid obično prati osećaj krivice. Naime, dete – žrtva smatra da je nečim izazvalo da se neko tako ponaša prema njemu, te razvija negativnu sliku o sebi. Smanjeno samopouzdanje utiče na svaki aspekt života u kasnijim godinama.
U pojedinim situacijama vršnjačko nasilje može da izazove destruktivno ponašanje, tako da žrtva postaje impulsivna, besna, pa čak i nasilnik.
Nažalost, često dolazi do težih psihičkih problema. Samopovređivanje je karakterističan znak da dete trpi nasilje, a neretko se javljaju anksioznost ili depresija sa suicidnim mislima.
Ukoliko ste premetili da je vaše dete žrtva vršnjačkog nasilja, na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM. Naš tim čine psihijatri, dečiji psiholozi i psihoterapeuti sa višegodišnjim iskustvom ne samo u rešavanju posledica po mentalno zdravlje, već i u sprečavanju daljeg nasilja.
