Razvoj jezika: Prvih osam godina
Evo samo nekoliko važnih stvari koje vaše dete može postići u razvoju jezika između tri meseca i osam godina.
3-12 meseci
Sa tri meseca vaša beba će najverovatnije gugutati, smejati se i smejati. Kako raste, vaša beba će početi da se igra zvucima i komunicira pokretima poput mahanja i pokazivanja.
Otprilike sa 4-6 meseci vaša beba će verovatno početi da brblja. Beba će prvo proizvesti jednosložne zvukove poput „ba“, pre nego što ih ponovi – „ba ba ba“.
Nakon brbljanja sledi „faza žargona“ u kojoj vaše dete može zvučati kao da vam nešto govori, ali njegov „govor“ neće zvučati kao prepoznatljive reči. Prve reči sa značenjem često počinju sa oko 12 meseci.
Ako vaša beba ne brblja i ne koristi gestove do 12 meseci, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse ili medicinskom sestrom za zdravlje dece i porodice.
12-18 meseci
U ovom uzrastu deca često izgovaraju svoje prve reči sa značenjem. Na primer, kada vaše dete kaže „tata“, vaše dete zapravo zove tatu. U narednih nekoliko meseci, rečnik vašeg deteta će rasti. Vaše dete može da razume više nego što može da kaže. Takođe mogu da prate jednostavna uputstva kao što je „Sedi“.
18 meseci do 2 godine
Većina dece će početi da sastavlja dve reči u kratke „rečenice“. Vaše dete će razumeti mnogo toga što kažete, a vi možete razumeti većinu onoga što vam dete govori. Nepoznati ljudi će razumeti otprilike polovinu onoga što vaše dete kaže.
Ako vaše dete nema reči do otprilike 18 meseci, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse ili medicinskom sestrom za decu i porodicu ili drugim zdravstvenim radnikom.
2-3 godine
Vaše dete najverovatnije govori u rečenicama od 3-4 reči i postaje sve bolje u pravilnom izgovaranju reči. Vaše dete može da se igra i priča u isto vreme. Stranci verovatno mogu razumeti oko tri četvrtine onoga što vaše dete kaže do tri godine.
3-5 godina
Možete očekivati duže, složenije razgovore o mislima i osećanjima vašeg deteta. Vaše dete bi takođe moglo da pita o stvarima, ljudima i mestima koja nisu pred njim. Na primer, „Da li i u bakinoj kući pada kiša?“
Vaše dete će verovatno takođe želeti da razgovara o širokom spektru tema, a njegov rečnik će nastaviti da raste. Vaše dete može pokazati razumevanje osnovne gramatike i početi da koristi rečenice sa rečima kao što su „jer“, „ako“, „pa“ ili „kada“. A možete se radovati i nekim zabavnim pričama.
5-8 godina
Tokom ranih školskih godina, vaše dete će naučiti više reči i početi da razume kako zvuci u jeziku funkcionišu zajedno. Vaše dete će takođe postati bolji pripovedač, jer će naučiti da sastavlja reči na različite načine i grade različite vrste rečenica. Ove veštine takođe omogućavaju vašem detetu da deli ideje i mišljenja. Do osam godina vaše dete će moći da vodi razgovore poput odraslih.
Saveti za podršku razvoju govora i jezika vašeg deteta
• Počnite da razgovarate sa detetom od rođenja. Čak i novorođenčad ima koristi od slušanja govora.
• Odgovarajte na bebino gugutanje i brbljanje.
• Igrajte jednostavne igrice sa svojom bebom kao što su peek-a-boo i patti-cake.
• Mnogo razgovarajte sa svojim detetom. Recite im šta radite dok to radite.
• Čitajte knjige naglas. Zatražite od bibliotekara knjige koje odgovaraju uzrastu vašeg deteta. Ako vaša beba izgubi interesovanje za tekst, samo razgovarajte o slikama.
• Pevajte svom detetu i pružite mu muziku. Učenje novih pesama pomaže vašem detetu da nauči nove reči i koristi veštine pamćenja, veštine slušanja i izražavanje ideja rečima.
• Koristite gestove zajedno sa rečima.
• Ne pokušavajte da naterate dete da govori.
• Proširite šta vaše dete kaže. (Na primer, ako vaše dete kaže, „Elmo“, možete reći: „Želiš Elmoa!“)
• Opišite svom detetu šta ono radi, oseća i čuje tokom dana.
• Slušajte svoje dete. Gledajte ih kada razgovaraju sa vama. Dajte im vremena da odgovore. (Oseća se kao večnost, ali izbrojite do 5—ili čak 10—pre nego što ispunite tišinu).
• Podstaknite pričanje priča i deljenje informacija.
• Igrajte se sa svojim detetom jedan na jedan i razgovarajte o igračkama i igrama koje igrate.
• Planirajte porodična putovanja i izlete. Vaša nova iskustva daju vam nešto zanimljivo za razgovor pre, tokom i posle izlaska.
• Pogledajte porodične fotografije i razgovarajte o njima.
• Postavite svom detetu mnogo pitanja.
• Ne kritikujte gramatičke greške. Umesto toga, samo modelirajte dobru gramatiku.
• Pratite detetovo vođstvo, tako da radite aktivnosti koje ga zanimaju dok pričate.
• Neka se vaše dete igra sa decom čiji je jezik malo bolji od njihovog.
Šta uzrokuje probleme u govoru i jeziku?
• Poremećaji govora i jezika u razvoju (link is ekternal) su čest razlog govorno-jezičkih problema kod dece. Ovi poremećaji učenja su uzrokovani drugačijim radom mozga. Vaše dete može imati problema da proizvede zvukove govora, da koristi govorni jezik za komunikaciju ili da razume šta drugi ljudi govore. Problemi u govoru i jeziku često su najraniji znak smetnji u učenju.
• Gubitak sluha se često zanemaruje i lako se identifikuje. Ako vaše dete kasni u govoru/jeziku, potrebno je testirati njegov sluh.
• Ekstremna deprivacija životne sredine može uzrokovati kašnjenje govora. Ako je dete zanemareno ili zlostavljano i ne čuje druge kako govore, ono neće naučiti da govori.
• Prevremeno rođenje može dovesti do mnogih vrsta kašnjenja u razvoju, uključujući govorne/jezičke probleme.
• Poremećaj slušne obrade (link is ekternal) opisuje problem sa dekodiranjem zvukova govora. Ova deca se mogu poboljšati govornom i jezičkom terapijom.
• Neurološki problemi poput cerebralne paralize, mišićne distrofije i traumatske povrede mozga mogu uticati na mišiće potrebne za govor.
• Autizam utiče na komunikaciju. Problemi u govoru/jeziku/komunikaciji često su rani znak autizma.
• Apraksija govora (link is ekternal) je specifičan poremećaj govora kod kojeg dete ima poteškoća u sekvenciranju i izvođenju govornih pokreta.
• Selektivni mutizam (link is ekternal) je kada dete uopšte ne govori u određenim situacijama, često u školi.
Kako mogu da znam da li moje dete ima jezički problem ili je samo “kasno progovorilo”?
Roditelju može biti teško da kaže da li dete kasno cveta (link is ekternal) ili ima gubitak sluha, poremećaj izražajnog jezika ili drugi osnovni uzrok kašnjenja govora. Obučeni specijalista će vam pomoći da utvrdite da li vaše dete ima kašnjenja u govoru ili jeziku. Što ranije vaše dete dobije pomoć, to će njegov napredak biti veći. A ako se ispostavi da su kasno procvetali, dodatna pažnja na njihov govor neće ni na koji način škoditi.
Lečenje kašnjenja govora i jezika
Važno je rano identifikovati probleme sa govorom/jezikom, kako bi vaše dete moglo da počne sa lečenjem. Lečenje treba započeti što je pre moguće. Istraživanja pokazuju da deca znaju mnogo o jeziku mnogo pre nego što se izgovori prva reč. Ako je vašem detetu potrebno lečenje, ono bi trebalo da bude prilagođeno razvoju i individualizovano. Tim za lečenje vašeg deteta može uključivati dečijeg psihologa, audiologa, radnog terapeuta, logopeda (poremećaj artikulacije, poremećaj govora, poremećaj glasa, poremećaj jezika).
Neverbalni načini komunikacije sa decom
Deca koja su neverbalna ili ne komuniciraju dovoljno dobro zbog gubitka sluha, autizma, apraksije ili sličnih problema, mogu koristiti druge metode. To uključuje znakovni jezik. Komunikacioni sistem za razmenu slika (PECS) i augmentativnu i alternativnu komunikaciju.
Psihijatrijska ordinacija Niš – Psiho Centar MM u svom timu ima specijalizovan stručni kadar usredsređen na sve oblasti psihijatrije sa višegodišnjim iskustvom u radu kako sa odraslima, tako i sa decom.
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
