U evolucijskom smislu, stres ima značenje sposobnosti da se brzo reaguje na potencijalnu pretnju, odnosno da se bori ili da beži.
Fizički, stres znači da krvni pritisak raste, napetost mišića se povećava i opšte stanje čoveka na raznim nivoima se povećava. Svaka ljudska jedinka je mentalno pod „visokom napetošću“ kada je pod stresom. Stres je stoga reakcija koju posebno izaziva ljudski organizam u određenim životnim situacijama.
Pokretači stresa
Okidači za stres mogu biti veoma različiti. I spoljašnji i unutrašnji stimulansi uzrokuju da telo oslobađa hormone stresa. Glasni zvukovi, vizuelni stimulansi, toplota ili hladnoća mogu biti spoljašnji fizički stresori.
Mnogo češće su psihosocijalni stresori odgovorni za povećan nivo stresa. To uključuje, između ostalog:
• Nedostatak vremena i pritisak rokova
• Finansijske brige
• Nedostatak sna
• Preopterećenje
• Velika odgovornost
• Hronični sukobi
• Strah od neuspeha
• Preuveličan osećaj za pravo
• Ozbiljni životni događaji
• Pretnja sopstvenoj vrednosti
Telo reaguje na stres oslobađanjem neurotransmitera i hormona kao što su adrenalin, noradrenalin ili kortizol. Ljudski organizam tada pokazuje reakcije na stres koje su i fizičke i psihičke prirode.
Eustres i Distres
• Eustres – Pozitivan stres
Eustres je poznat kao oblik pozitivnog stresa koji ima blagotvoran učinak na zdravlje, motivaciju, performanse i emocionalno blagostanje organizma.
• Distres – Negativan stres
Distres je poznat kao oblik negativnog stresa koji ima negativan učinak na zdravlje a periferni uzrok mu je osećaj ekstremne zabrinutosti, tuge ili bola.
Stres ne mora nužno biti negativan, kratke epizode stresa mogu imati aktivirajući i stimulativni efekat. Takozvani „pozitivni stres“ ili „eustres“ nastaje iz izazovne situacije kojom se zaista može ovladati.
Ako se energija oslobođena reakcijom na stres koristi za savladavanje izazova, ne samo da telo ponovo razlaže hormone stresa, već i endokrini sistem može čak da odgovori na ono što je „urađeno“ hormonima sreće.
Međutim, ako stres postane trajno opterećenje, može imati dugotrajan štetni efekat na telo i psihu čoveka.
Dakle, uznemirenost je negativan stres. U ovim situacijama dotična osoba više ne može na zadovoljavajući i pozitivan način rešavati izazove.
Stalno pod stresom
Prema studijama, više od 30% radno aktivnog stanovništva danas pati od povećanog vremenskog pritiska i visokog nivoa stresa na poslu. Stalna dostupnost, visoka individualna odgovornost i stalno novi izazovi osiguravaju da je stres postao stalni pratilac u našem svakodnevnom životu.
Ako strategije suočavanja nisu dostupne ili više ne funkcionišu, postoji rizik od hroničnosti. Strukturiranje rada i svakodnevnog života iz predostrožnosti smatraju se strategijama za smanjenje stresa. Pridržavanje neometanih perioda odmora. Sport, muzika, tehnike opuštanja, dobra knjiga i društvo najmilijih takođe mogu da smanje stres.
Stalni stres, međutim, može dovesti do depresije povezane sa stresom ili pogoršati postojeću depresiju. Genetske predispozicije, epigenetika i prethodne bolesti igraju ključnu ulogu u određivanju da li povećani stres izaziva depresiju.
Reakcije na stres i simptomi depresije mogu biti isti
Razlikovanje depresije od hroničnog stresa često nije tako lako, pošto se tipične reakcije na stres često preklapaju sa simptomima depresije:
• Problemi sa spavanjem
• Problemi sa varenjem
• Kardiovaskularni problemi
• Anksioznih stanja
• Nedostatak pogona
• Negativna osećanja
• Depresija, depresivno raspoloženje, tuga
Kratke epizode u kojima smo pod stresom su sasvim normalne. Uz ciljane strategije kao što su vežbe opuštanja, svesno dnevno planiranje ili aktivnosti fizičkog balansiranja, ove situacije se mogu prevazići i dobro upravljati.
Međutim, ako postoji sumnja na depresivnu bolest kao posledica hroničnog stresa, ponekad su neophodne terapije i lekovi za oporavak.
Vaš psihijatar ili psihoterapeut će vam pomoći da razvijete strategije za stavljanje depresije pod kontrolu ili da naučite kako da se uspešno nosite sa stresom.
Ako se rano otkrije, može se dobro lečiti i lekovima i psihoterapijom.
Kada se bavite bilo kojom vrstom toksičnog odnosa, važno je da se fokusirate na svoje zdravlje i dobrobit. Shodno tome, ako imate posla sa nekim ko vam crpi energiju i sreću, razmislite o tome da ih uklonite iz svog života ili barem da ograničite svoje vreme koje provodite s njima. I, ako doživljavate emocionalno ili fizičko zlostavljanje, odmah potražite pomoć.
Psihijatrijska ordinacija Niš – Psiho Centar MM u svom timu ima specijalizovan stručni kadar usredsređen na sve oblasti psihijatrije sa višegodišnjim iskustvom u radu kako sa odraslima, tako i sa decom.
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
