Transakciona analiza (TA) predstavlja teoriju ličnosti koja se pojavila 60-ih godina. Baš kao što reč “transakcija” označava razmenu poruka između dve ili više osoba, tako se i ova teorija temelji na analizi komunikacije. Odnosno, od toga kako ljudi komuniciraju i kako se postavljaju prema drugima mogu se otkriti njihova unutrašnja stanja.
Začetnik transakcione analize je Erik Bern. Iako je ovaj kanadski psihijatar karijeru započeo kao psihoanalitičar vremenom je nailazio na ograničenja u primeni psihoanalize. Za razliku od Frojdove psihoalize koja se fokusirala na ličnosti osobe, Bern je verovao da se uvid može bolje otkriti analizom društvenih transakcija klijenta. Zbog toga je svoj pristup postepeno menjao, stvorivši sasvim novi terapijski modalitet.
Naime, Bern je želeo da vizuelno predstavi jasne koncepte koje će ljudi moći spontano da prihvate i koriste jer će relativno lako shvatiti suštinski kompleksne ideje i relacije. Zahvaljujući njegovoj knjizi “Koju igru igraš?” transakciona analiza je stekla popularnost. Ubrzo je našla vezu sa drugim pristupima, kao što su humanističko-egzistencijalistički pravci, geštalt terapija, psihodrama, telesna terapija…
Koji je cilj transakcione analize?
Cilj transakcione analize je razvoj i promena ličnosti. Bern je mapirao međuljudske odnose u tri ego-stanja – stanje Roditelj, Odrasli i Dete.
Ego stanje Roditelj (“eksteropsiha”) je stanje u kojem osoba podsvesno svojim ponašanjem, mislima i osećanjima oponaša svoje roditelje ili bližnje koji su za njih imali figuru roditelja. Tako, na primer, osoba može da viče na nekoga iz frustracije jer je od uticajne ličnosti u detinjstvu naučila lekciju da je to normalni stav.
Ego stanje Odrastao (“neopsiha”) je usmereno na objektivnu procenu stvarnosti. U njemu osoba ponaša, misli i oseća u odnosu na ono šta se u tom trenutku dešava oko nje, koristeći u potpunosti svoje mogućnosti kao odraslo biće. Zapravo, ovo stanje ega najviše liči na veštački inteligentni sistem koji obrađuje informacije i predviđa glavne emocije koje bi mogle uticati na njegov rad.
Ego stanje Dete (“arheopsiha”) je stanje u kome se osoba ponaša, misli i oseća slično kao u detinjstvu. Na primer, osoba koja dobije lošu procenu na poslu može da reaguje gledanjem u pod i plakanjem, baš kao što je u detinjstvu činila kada dobije kritiku roditelja.
Polazeći od trenutnog stanja ega, u kome se klijent nalazi, transakciona analiza posmatra međuljudske interakcije (transakcije) kako bi otkrila obrasce koji se stalno pojavljuju u svakodnevnom životu.
Transakciona analiza se zasniva na 3 filozofske pretpostavke
- “Ljudi su ok” je osnovna pretpostavka transakcione analize. Ona podrazumeva da svi prihvatamo sebe i druge takve kakvi smo. Čak i kada nam se ne dopada nečije ponašanje ili ne delimo nečije mišljenje, prihvatamo tu osobu kakva jeste.
- “Svako ima sposobnost da misli”. Ova pretpostavka znači da svako ima mogućnost sam da odluči o svom životu, ali i da prihvati posledice svojih odluka.
- “Svako donosi odluku o svojoj sudbini”se temelji na ponašanju koji smo usvojili kao mali kada smo želeli nešto da dobijemo, a koristimo ga ponekad i u odraslom dobu, bez obzira što je neproduktivno iz perspektive zrelih godina.
Primena transakcione analize
Transakciona analiza, pre svega, ima primenu u psihoterapiji za lečenje psihičkih poremećaja, uključujući i paranoidna stanja i ozbiljne psihoze. Takođe, može se koristiti kod ljudi koji se suočavaju sa životnim problemima, kao i kod onih koji treba da donesu neku važnu odluku.
Ova analiza ima i pedagoški karakter, tj. primenjuju je pedagozi, vaspitači, profesori za razvoj ljudskih potencijala u kontekstu učenja.
Transakcije se, neretko, sreću i među zaposlenima. Naročito kada menadžent treba da usmeri svoj tim ka ostvarenju nekog cilja.
Nemojte da dozvolite da vam bilo koji psihički problem naruši kvalitet života, već potražite pomoć u Psiho centru MM. Naš tim iskusnih psihijatara, psihologa i pedagoga stoji vam na raspologanju i online savetovanjem, putem Skype-a i Vibera.
