Organska depresija je široka i heterogena grupa depresivnih poremećaja. Nastaje kao rezultat morfoloških promena u mozgu uzrokovanih različitim patogenim faktorima.
Sigurni smo da ne postoji osoba na svetu koja se u jednom trenutku svog života nije osetila tužno i bezvoljno. Obično je ovakvo raspoloženje kratkotrajno i predstavlja sasvim normalnu prirodu čoveka, baš kao i sreća.
Problem nastaje kada to stanje traje duže, ovladavajući postepeno svim sferama života tako da otežava normalno funkcionisanje. Tada je reč o depresiji.
U većini slučajeva izazvana je stresnom situacijom ili preživljenim traumatičnim događajem. Gubitak drage osobe, razvod, konflikti u radnom okruženju ili u školi, samo su neki od problema koji prate današnjicu, a mogu biti okidači za depresiju. Zbog toga se ona često smatra bolešću modernog doba iako je opisana još pre Nove ere.
Međutim, depresija nije samo endogenog porekla. Involutivna melanholija, kao posebna vrsta poremećaja, tumači se starošću, dok psihotičnu depresiju uslovljavaju psihički poremećaji, kao što su deluzije, halucinacije…
Depresija može biti izazvana i određenim bolestima, tj. organskim faktorima. S obzirom na rasprostranjenost psihijatrijska ordinacija Niš, Psiho centar MM vam skreće pažnju kako da prepoznate ovu grupu depresija.
Zašto nastaje organska depresija?
Organska depresija se javlja kod organske bolesti mozga. Naziva se i sekundarna depresija, a poslednjih godina je poznata i kao sekundarni poremećaj raspoloženja.
Za razliku od neorganskog (funkcionalnog) poremećaja, organska bolest je ona u kojoj postoje fizičke ili biohemijske promene koje se mogu detektovati u ćelijama, tkivima ili organima tela. U ovom slučaju u mozgu. Što znači da je organska depresija posledica trauma glave, epilepsije, upalnih stanja na mozgu (encefalitis). Takođe, može se javiti kao depresija nakon moždanog udara, depresija tokom Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i drugih neurodegenerativnih oboljenja.
Koji su simptomi organske depresije?
Simptomi organske depresije odgovaraju toku osnovne bolesti, pa se sa poboljšanjem neurološkog ili fizičkog stanja smanjuju, a postaju izraženiji u težim stanjima.
Osobe koje pate od ove depresije pokazuju iste znake kao i kod endogene depresije. Pre svega, depresivno raspoloženje, tugu, nezainteresovanost, apatiju… Osim zajedničkih tu su i monotono, jednolično, razdražljivo delovanje i emocionalna labilnost.
Primetno je i smanjenje intelektualnog kapaciteta, retardacija u razmišljanju, astenija. Odnosno, hronična iscrpljenost organizma koja se ne popravlja ni nakon odmaranja.
Psihičke simptome prate fizički, poput glavobolje, vrtoglavice, obamrlosti u ekstremitetima.
Kako se leči organska depresija?
S obzirom na specifičnost uzročnika organska depresija zahteva lečenje kako primarne bolesti, tako i same depresije.
Terapija obuhvata primenu medikamenata i psihoterapije koja ima za cilj stabilizaciju psihološkog stanja i emocionalne neravnoteže pacijenta.
Bez obzira da li je organskog ili nekog drugog porekla depresija je ozbiljni zdravstveni problem. Procenjuje se da više od 300 miliona ljudi u svetu pati od neke vrste. Čak 15 odsto njih izvrši samoubistvo.
Imajući ovo u vidu depresiju ne treba olako shvatati. Zato se na vreme javite timu iskusnih psihologa, psihijatara i psihoterapeuta u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete konsultacije možemo obavite i putem Skype-a ili Vibera.
