Neuropsihološko testiranje

Neuropsihologija je grana psihologije која se bavi načinom na koji mozak i ostatak nervnog sistema utičnu na čovekovu kogniciju i ponašanje.

Fokusira na to kako povrede ili bolesti mozga utiču na kognitivne funkcije i ponašanje.

To je eksperimentalna i klinička oblast psihologije koja ima za cilja da razume kako na ponašanje i kogniciju utiče funkcionisanje mozga i bavi se dijagnozom i lečenjem bihejvioralnih i kognitivnih efekata neuroloških poremećaja.

Dok se neurologija fokusira na patologiju nervnog sisitema, klinička psihologija je u velikoj meri odvojena od njih, neuropsiholgija nastoji da otkrije kako mozak korelira sa umom proučavanjem neuroloških pacijenata. Tako da ona deli koncepte sa neuropsihijatrijom i ponašanjem u neurologiji uopšte. Izraz neuropsihologije primenjen je za proučavanje lezija i kod ljudi i kod životinja.

Eksperimentalna neuropsihologija predstavlja granu neuropsihologije koja koristi metode iz eksperimentalne psihologije, kako bi otkrila odnos izmedju nervnog sistema i kognitivne funkcije.
Klinička neuropsihologija koristi primenu neuropsihološkog znanja radi upravljanja i rehabilitacije ljudi koji su pretrpeli bolest ili povredu (naročito na mozgu), što je prouzrokovalo neurokognitivne probleme. Lečenje se gleda sa psihološkog stanovišta , kako bi se ustanovilo na kakve bolesti i povrede mogu uticati psiholški faktori. Takođe ukazuje na to da osoba nekada pokazuje poteškoće zbog patologije mozga, nekad zbog psoledica emotivnog ili drugog reverzibilnog uzroka,a u nekim slučajevima pristuna su oba razloga. Dakle, neuropsihologija je nauka koja proučava ponašanje ljudi, psihološke procese i funkcije i povezuje ih sa moždanim strukturama koje su za njih odgovorne. Posebno mesto zauzima u dijagnostici različitih moždanih oštećenja koja dovode do promena u mentalnim procesima, a koji se manifestuju na bihejvioralnom planu, na primer kao različite promene u ponašanju, pažnji, memoriji itd.

Neuropsihološka rehabilitacija se sprovodi nakon primene baterije neuropsiholoških testova i tehnika, sa ciljem da se što je moguće više ili potpuno restituišu kognitivne funkcije osobe, u zavisnosti od prirode i težine moždanog oštećenja. Neuropsihološka eksploracija ali i rehabilitacija sprovode se kod onih osoba koje zbog određenog moždanog oštećenja ili stanja imaju ispade na polju:

* pažnje
* koncentracije
* pamćenja
* mišljenja
* vremensko-prostorne orijentacije
* konstruktivnih funkcija
* govora i jezika
* egzekutivnih funkcija

Neke od bolesti ili stanja kod kojih rehabilitacija daje značajne rezultate su : Alchajmerova i Parkinsonova bolest, demencije, afazije, traume glave različite etiologije, epilepsije…

Kada se obavlja neuropsiholško testiranje?

Neuropsihološka testiranja se zakazuje najčešće se na zahtev psihijatra, neurologa ili neurohirurga iz više različitih razloga:
– Dijagnostičkih i diferencijalno-dijagnostičkih, koji podrazumevaju pomoć u postavljanju dijagnoze tj. razumevanju uzroka koji je doveo do mentalnih promena.
– Radi utvrdjivanja kognitivnih snaga i slabosti nakon moždanog udara ili traumatske povrede mozga.
– Radi lakšeg planiranja lečenja – rezultati testiranja se mogu koristiti za identifikaciju kognitivnih funkcija koje bi trebalo da budu u fokusu rehabilitacije nakon povrede mozga.
– Radi utvrdjivanja promena kognitivnog funkcionisanja nakon hirurških intervencija (u ovom slučaju testiranje se obavlja pre i posle hirurške intervencije)

Preporuke pre dolaska na eksploraciju!

Na neuropsihološko testiranje treba doći odmoran i sit (ne treba jesti neposredno pre same procedure jer možete biti pospani i tromi).
– U slučaju da nosite naočare, kontktna sočiva ili slušni aparat obavezno ih ponesite sa sobom.
– Ako ste u prošlosti radili bilo koje psihološko, neuropsihološko ili akademsko testiranje i posedujete nalaz, ponesite ga.

Kako se izvodi neuropsihološko testiranje?
Neuropsihološko ispitivanje sprovodi se u psihološkoj ordinaciji i uključuje:
– Strukturisani klinički intervju – razgovor sa pacijentom.
– Uvid u relevantnu medicinsku dokumentaciju.
– Razgovor sa srodnicima ili drugim pacijentu bliskim osobama, ukoliko iz različitih razloga pacijent nije u stanju da sam pruži sve neophodne podatke.
– Primenu baterije psiholoških instrumenata odnosno testova.
– Obrada testovnog materijala.
– Pisanje psihološkog izveštaja – Psihološki nalaz i mišljenje.

Neuropsihološko ispitivanje nije invazivna procedura što znači da nema elektroda, igala, bolova. Ona podrazumeva veliki broj različitih zadataka koje pacijent rešava ispred ispitivača, neuropsihologa.

Neuropsihološko testiranje može trajati nekoliko sati, a nekada je potrebno organizovati više susreta. Koliko će vremena biti potrebno, zavisi od razloga zbog kojeg je testiranje potrebno obaviti. U zavisnosti od razloga testiranja, kao i od samog pacijenta, određuje se i broj i vrsta testova, koje je potrebno zadati

– Po završetku testiranja, pacijet dobija sve neophodne informacije o rezultatu.