Kako prepoznati znake sociopatije

Velike su šanse da ste u nekom trenutku svog života naišli na nekoga ko izgleda ne uzima u obzir vaša osećanja ili razumevanje društvenih normi. Nedostaje im razumevanje šta je ispravno i pogrešno, bez obzira ko bude povređen.

Često se može koristiti izraz „sociopatija“, a ponekad se čak možete naći u trenutku samorefleksije i pitati: „Da li imam sociopatiju?“

Međutim, nije baš tako jednostavno, pa smo razgovarali sa psihijatrom Andrevom Coulterom, MD, o tome šta zapravo znači sociopatija, kako se nositi sa njom i šta da radite ako mislite da je imate.

Šta je sociopatija?

Sociopatija je još jedan termin za antisocijalni poremećaj ličnosti. „To je stanje mentalnog zdravlja gde neko uporno ima poteškoća da se na odgovarajući način uključi u društvene norme“, kaže dr Koulter.

Hronična priroda sociopatije, dodaje on, je ono što razlikuje ovo stanje od drugih, epizodnih stanja mentalnog zdravlja kao što su depresija, napadi panike ili bipolarni poremećaj.

Koje su osobine sociopatije?

Lista uobičajenih osobina koje možete videti kod nekoga ko ima antisocijalni poremećaj ličnosti, kaže dr Koulter, uključuje:

• Ne shvatajući razliku između ispravnog i pogrešnog.
• Ne poštujući osećanja i emocije drugih.
• Stalna laž ili obmana.
• Biti bešćutan.
• Poteškoće u prepoznavanju emocija.
• Manipulacija.
• Arogancija.
• Kršenje prava drugih nepoštenim postupcima.
• Impulzivnost.
• Preuzimanje rizika.
• Poteškoće u uvažavanju negativnih aspekata njihovog ponašanja.

Neki sa sociopatijom možda ne shvataju da je ono što rade pogrešno, dok drugima jednostavno nije stalo. A ponekad, kaže dr. Coulter, može biti i jedno i drugo.

„Postoji samo potpuni nedostatak empatije ili prepoznavanja da je ono što su uradili nekoga povredilo ili je koristilo samo njima samima“, kaže on. „A ponekad mogu prepoznati da je ono što rade pogrešno, jednostavno ih nije briga ili to opravdavaju sami sebi.

Šta uzrokuje sociopatiju?

Sociopatija može biti i naučeno stanje i stanje sa kojim ste rođeni, kaže dr Koulter.

„Ova ponašanja nisu epizodna po prirodi. Oni su hronično stanje, deo hroničnog načina na koji osoba komunicira sa svetom“, kaže on. „U mnogim slučajevima, to je nešto sa čime ste rođeni, ova struktura ličnosti ili način angažovanja sa onima oko vas.

Ali, dodaje, postoje slučajevi u kojima se sociopatija posmatra kao adaptivno ponašanje. „Neko je možda odrastao u teškom okruženju“, primećuje on, „ili ćete možda videti neke od ovih osobina kod nekoga ko je zavisan od hemikalija.

U tim situacijama, kaže, psihijatri moraju da budu oprezni sa dijagnozom. „Moramo da pogledamo ovu osobu i utvrdimo da li je to dugoročni obrazac ponašanja ili manifestacija nečeg drugog“, kaže on.

Mogu li reći da li imam sociopatiju?

Moguće je povrediti nekoga ko vam je blizak, a da toga niste svesni, a kada to shvatite, to može biti alarmantno. I, u nekim slučajevima, možete početi da brinete da imate sociopatiju.

Prema dr Koulteru, odgovor je verovatno ne. „Većina ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti zapravo ne traži pomoć ili lečenje ili čak ne prepoznaje da je to što rade problematično“, ističe on.

„To zaista može biti egocentrična bolest jer radite stvari bez obzira na druge i to vam na ovaj način koristi“, dodaje on. “Ljudi češće saznaju da imaju ovu dijagnozu kada im neko drugi kaže.”

Međutim, ako postanete zabrinuti zbog dugogodišnjeg obrasca ponašanja koji je problematičan, dr Koulter savetuje da potražite stručnjaka za mentalno zdravlje radi procene, posebno ako uzrokuje probleme u vašem ličnom životu ili na poslu.

Koja je razlika između psihopatije i sociopatije?

I psihopatija i sociopatija spadaju pod dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti, napominje dr Koulter. Ali, dodaje on, to ne znači da su isti: „Većina ljudi sa psihopatijom ispunjava kriterijume za antisocijalni poremećaj ličnosti, ali nemaju svi ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti psihopatiju.

Oni sa sociopatijom imaju tendenciju da budu nestalniji i impulsivniji, dok su oni sa psihopatijom često u stanju da održe izgled stabilnog, normalnog života. „Mi postavljamo dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti na osnovu ponašanja koje možemo da vidimo“, dodaje on.

„Sa sociopatijom, mi često postavljamo dijagnozu na osnovu onoga što mi ili drugi vidimo. Kod psihopatije, dijagnoza se više zasniva na tome šta ta osoba misli i kako je došla do te tačke.

Koji tretmani su dostupni za sociopatiju?

Ne postoje lekovi posebno za antisocijalne poremećaje ličnosti, kaže dr Koulter. „Kada koristimo lekove sa ovim osobama, lečimo agresiju, neprijateljstvo ili prateća stanja kao što su depresija ili upotreba alkohola“, kaže on.

Psihoterapija se često preporučuje, ali to može biti teško. „Da bi psihoterapija bila korisna, pacijent mora da prepozna problem i želi promenu“, primećuje on. „Nažalost, sa ovakvim stanjem, to ne uspeva uvek.

Nema mnogo motivacije za rad na kursu psihoterapije kada je toliko toga što je osobu sa ovim stanjem dovelo do te tačke nedostatak samosvesti ili potpuno zanemarivanje posledica njihovih postupaka.

Kako se možete nositi sa nekim sa sociopatijom u svom životu?

Može biti posebno teško, kaže dr Koulter, imati posla sa prijateljem ili članom porodice koji ima sociopatiju zbog tog nedostatka samosvesti. „Možete nežno preporučiti psihijatrijsku ili psihološku procenu ako njihovo ponašanje izaziva probleme, posebno ako narušavaju sebe kao i vas“, kaže on.

Pošto oni sa sociopatijom često ne prepoznaju da je ono što rade pogrešno, kaže on, najbolje je postaviti čvrste granice. „Uverite se da postoji ograničenje koliko oni mogu da upadnu u vaša prava ili ograničenja“, kaže on. „Imajte odgovarajuću udaljenost na kojoj vam je prijatno da ne biste bili povređeni.