Šta je napad panike?

Napad panike je iznenadni i intenzivan osećaj terora, straha ili strepnje, bez prisustva stvarne opasnosti. Simptomi napada panike se obično dešavaju iznenada, dostižu vrhunac u roku od 10 minuta, a zatim nestaju. Međutim, neki napadi mogu trajati duže ili se mogu pojaviti uzastopno, što otežava određivanje kada se jedan napad završava, a drugi počinje.

Svako može doživeti napad panike. Napad ponekad može biti izazvan određenim događajem, ali ovi napadi takođe mogu biti simptom anksioznih poremećaja kao što su panični poremećaj ili agorafobija.

Simptomi napada panike

Napadi panike se obično javljaju iznenada i dovode do intenzivnog osećanja straha. Traju oko 10 do 20 minuta, ali u nekim slučajevima mogu trajati i duže. Iskustvo se može razlikovati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

• Bol ili nelagodnost u grudima
• Jeza ili vrućina
• Osećaj gušenja
• Osjećaj vrtoglavice, nestabilnosti, vrtoglavice ili nesvjestice
• Strah od umiranja
• Strah od gubitka kontrole ili poludenja
• Osećaj nestvarnosti (derealizacija) ili odvojenosti od sebe (depersonalizacija)
• Mučnina ili bol u stomaku
• Ukočenost ili peckanje (parestezije)
• Lupanje srca, lupanje srca ili ubrzani rad srca
• Osećaj kratkog daha ili gušenja
• Znojenje
• Drhtanje ili drhtanje

Dijagnoza napada panike

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM-5), napad panike karakteriše „nalet intenzivnog straha ili intenzivne nelagode koji dostiže vrhunac za nekoliko minuta“ i uključuje četiri ili više od gore navedenih simptoma. . Prisustvo manje od četiri simptoma može se smatrati napadom panike sa ograničenim simptomima.

Važno je napomenuti da mnogi ljudi mogu da dožive napad panike jednom ili čak nekoliko puta tokom svog života, ali ne dobiju dijagnozu mentalnog zdravlja. Da bi se, na primer, postavila dijagnoza paničnog poremećaja, osoba mora da doživi ponavljajuće, neočekivane napade panike koji nisu uzrokovani dejstvom droga, alkohola ili nekog drugog medicinskog ili psihološkog stanja.

Moguće je imati nekoliko izolovanih napada panike bez ponavljanja. Ali, pošto simptomi slični panici mogu oponašati mnoge druge medicinske i psihološke poremećaje, važno je da pregledate svoje simptome sa svojim lekarom.

Uzroci napada panike

Tačni uzroci napada panike nisu poznati, ali postoji niz različitih faktora za koje se veruje da igraju ulogu. Ovi uključuju:

• Hemija mozga
• Genetika i porodična istorija
• Životni stres
• Ličnost i temperament

Ako ste skloniji da budete osetljiviji na stres ili često doživljavate negativne emocije, veća je verovatnoća da ćete doživeti napade panike. Ljudi koji imaju članove porodice sa anksioznim poremećajima takođe mogu imati veću verovatnoću da dožive napade panike, što sugeriše da postoji genetska komponenta.

Žene takođe češće od muškaraca razviju anksioznost kao što je panični poremećaj. Kao rezultat toga, stručnjaci preporučuju da se žene i devojčice od 13 i više godina pregledaju za anksiozne uslove.2

Vrste napada panike

Jedan od načina na koji su napadi panike okarakterisani u različite tipove je sledeći:

• Spontani ili neizbežni napadi panike javljaju se bez upozorenja ili „iz vedra neba“. Nikakvi situacioni ili ekološki okidači nisu povezani sa napadom. Ove vrste napada panike mogu se javiti čak i tokom spavanja.

• Napadi panike koji su vezani za situaciju ili izazvani nastaju nakon stvarnog ili očekivanog izlaganja određenim situacijama. Ove situacije postaju znaci ili okidači za epizodu panike. Na primer, osoba koja se plaši zatvorenih prostora može doživeti napad panike kada ulazi ili razmišlja o ulasku u lift.

• Situaciono predisponirani napadi panike se ne javljaju uvek odmah nakon izlaganja situaciji ili znaku za koje se plaši, ali je veća verovatnoća da će osoba doživeti napad u takvim situacijama. Na primer, osoba koja ima strah od društvenih situacija, ali koja ne doživljava epizodu panike u svakoj društvenoj situaciji, ili koja doživi odloženi napad nakon što je duže vreme bila u društvenom okruženju.

Lečenje napada panike

Lečenje napada panike može uključivati psihoterapiju, lekove ili kombinaciju oba. Opcije lečenja su usmerene na smanjenje učestalosti i intenziteta ovih napada. Opcije lečenja koje preporučuje vaš lekar mogu zavisiti od različitih faktora, uključujući vašu dijagnozu, vašu istoriju, vaše želje i težinu simptoma.

Psihoterapija

Postoje različite vrste terapije koje se mogu koristiti, ali pristup poznat kao kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) se često preporučuje za napade panike i anksiozne poremećaje. CBT je fokusiran na pomaganje ljudima da identifikuju misli koje doprinose osećanju straha i anksioznosti i zamene ih korisnijim, realističnijim. Kroz ovaj proces ljudi mogu naučiti da stvari koje izazivaju ove napade nisu tako zastrašujuće kao što su ranije verovali.

Lekovi

Vaš lekar takođe može da vam prepiše određene lekove za lečenje nekih simptoma koji mogu biti povezani sa vašim napadima panike. Neki od lekova koji vam mogu biti propisani uključuju:

• Antidepresivi kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) kao što su Zoloft (sertralin) i Prozac (fluoksetin) ako takođe imate simptome depresije
• Lekovi protiv anksioznosti koji deluju kao depresivi na centralni nervni sistem, uključujući benzodiazepine kao što je Ksanak (alprazolam).

Suočavanje sa napadima panike

Postoje i koraci koje možete preduzeti ako imate napad panike ili se plašite da biste ga mogli imati. Neke korisne strategije koje možete isprobati uključuju:

• Duboko disanje: Ovo može pomoći u sprečavanju brzog disanja ili hiperventilacije koja se često dešava tokom napada panike

• Svesnost: Ovo uključuje uzemljenje i svesnost onoga što se dešava sa vašim telom u ovom trenutku

• Progresivna relaksacija mišića: Ovo uključuje zatezanje, a zatim opuštanje mišića po celom telu; kada se redovno vežba, možete naučiti kako da izazovete relaksaciju kada ste uznemireni ili pod stresom

• Vizuelizacija: Ovo uključuje razmišljanje o nečemu što smatrate smirujućim i opuštajućim; zamišljanje ove scene u svom umu može pomoći u stvaranju relaksacionog odgovora za borbu protiv osećanja straha

Napadi panike mogu biti uznemirujući, ali pomoć je dostupna. Razgovarajte sa našim psihologom i psihoterapeutom o mogućnostima lečenja i istražite neke tehnike opuštanja koje možete koristiti da ostanete mirni kada se suočite sa situacijom koja izaziva anksioznost.