Granični poremećaj ličnosti (BPD / GPL) je stanje koje karakterišu teškoće u regulisanju emocija. To znači da ljudi koji doživljavaju BPD / GPL osećaju emocije intenzivno i tokom dužeg vremenskog perioda, i teže im je da se vrate na stabilnu početnu liniju nakon događaja koji izaziva emocionalne emocije.
Ova poteškoća može dovesti do impulsivnosti, loše slike o sebi, burnih odnosa i intenzivnih emocionalnih reakcija na stresore. Borba sa samoregulacijom takođe može dovesti do opasnih ponašanja kao što je samopovređivanje (npr. sečenje).
Procenjuje se da 1,4% odrasle populacije SAD ima BPD / GPL. Skoro 75% ljudi sa dijagnozom BPD / GPL su žene. Nedavna istraživanja sugerišu da muškarci mogu biti podjednako pogođeni BPD-om, ali im se obično pogrešno dijagnostikuje PTSP ili depresija.
Simptomi
Ljudi sa BPD-om doživljavaju velike promene raspoloženja i mogu osetiti veliki osećaj nestabilnosti i nesigurnosti. Prema dijagnostičkom okviru Dijagnostičkog i statističkog priručnika, neki ključni znaci i simptomi mogu uključivati:
• Izbezumljeni napori da se izbegnu stvarno ili zamišljeno napuštanje od strane prijatelja i porodice.
• Nestabilni lični odnosi koji se smenjuju između idealizacije („Tako sam zaljubljen!“) i devalvacije („Mrzim je“). Ovo je ponekad poznato i kao “cepanje”.
• Iskrivljena i nestabilna slika o sebi, koja utiče na raspoloženja, vrednosti, mišljenja, ciljeve i odnose.
• Impulzivna ponašanja koja mogu imati opasne ishode, kao što su prekomerna potrošnja, nebezbedni seks, bezobzirna vožnja ili zloupotreba ili prekomerna upotreba supstanci.
• Ponašanje samopovređivanja uključujući pretnje ili pokušaje samoubistva.
• Periodi intenzivnog depresivnog raspoloženja, razdražljivosti ili anksioznosti koji traju od nekoliko sati do nekoliko dana.
• Hronična osećanja dosade ili praznine.
• Neprikladan, intenzivan ili nekontrolisan bes — često praćen stidom i krivicom.
• Disocijativna osećanja – odvajanje od vaših misli ili osećaja identiteta ili osećanja tipa “van tela” – i paranoidne misli povezane sa stresom. Teški slučajevi stresa takođe mogu dovesti do kratkih psihotičnih epizoda.
Uzroci
Uzroci BPD-a nisu u potpunosti shvaćeni, ali naučnici se slažu da je to rezultat kombinacije faktora, uključujući:
• Genetika. Iako se nije pokazalo da specifični gen ili profil gena direktno izazivaju BPD, istraživanja sugerišu da ljudi koji imaju bliskog člana porodice sa BPD-om mogu biti pod većim rizikom od razvoja poremećaja.
• Faktori životne sredine. Ljudi koji doživljavaju traumatične životne događaje – kao što je fizičko ili seksualno zlostavljanje tokom detinjstva ili zanemarivanje i odvajanje od roditelja – imaju povećan rizik od razvoja BPD-a.
• Funkcija mozga. Sistem emocionalne regulacije može biti drugačiji kod ljudi sa BPD-om, što sugeriše da postoji neurološka osnova za neke od simptoma. Konkretno, delovi mozga koji kontrolišu emocije i donošenje odluka/presuđivanje možda neće optimalno komunicirati jedni sa drugima.
Dijagnoza
Ne postoji definitivan medicinski test za dijagnozu BPD-a, a dijagnoza se ne zasniva na jednom specifičnom znaku ili simptomu. BPD / GPL najbolje dijagnostikuje stručnjak za mentalno zdravlje nakon sveobuhvatnog kliničkog intervjua koji može uključivati razgovor sa prethodnim kliničarima, pregled prethodnih medicinskih procena i, kada je prikladno, intervjue sa prijateljima i porodicom.
Tretman
Efikasan plan lečenja treba da uključi vaše želje, a da se bavi i svim drugim koegzistirajućim uslovima koje možda imate. Primeri opcija lečenja uključuju psihoterapiju; lekovi; i grupna, vršnjačka i porodična podrška. Sveobuhvatni cilj lečenja je da osoba sa BPD-om sve više sama usmerava sopstveni plan lečenja dok uči šta funkcioniše, a šta ne.
• Psihoterapija—kao što je dijalektička bihejvioralna terapija (DBT), kognitivno bihejvioralna terapija (CBT) i psihodinamska psihoterapija—je prva linija izbora za BPD. Učenje načina da se nosi sa emocionalnom disregulacijom u terapijskom okruženju je često ključ za dugoročno poboljšanje za one koji imaju BPD.
• Lekovi mogu biti od ključnog značaja za plan lečenja, ali ne postoji nijedan lek posebno napravljen za lečenje osnovnih simptoma BPD-a. Umesto toga, nekoliko lekova se može koristiti off-label za lečenje različitih simptoma. Na primer, stabilizatori raspoloženja i antidepresivi pomažu kod promena raspoloženja i disforije. A za neke, niske doze antipsihotika mogu pomoći u kontroli simptoma kao što je neorganizovano razmišljanje.
• Kratkotrajna hospitalizacija može biti neophodna u vremenima ekstremnog stresa i/ili impulsivnog ili samoubilačkog ponašanja kako bi se osigurala bezbednost.
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
