Psihološka procena se koristi za razumevanje funkcionisanja i ponašanja pojedinca da bi se došlo do dijagnoze i lečenja
Kada se obratite oftalmologu zbog problema sa vašim vidom, on će vam sprovesti niz testova – nateraće vas da uradite pregled ili proverite vaše oči da li ima znakova infekcije. Rezultati ovih testova će im pomoći da dođu do dijagnoze i postave vas na tačan plan lečenja: naočare ili samo kapi za oči.
Slično tome, psiholozi i psihijatri sprovode testove kako bi razumeli funkcionisanje i ponašanje pojedinca da bi došli do dijagnoze problema mentalnog zdravlja i odgovarajućeg lečenja.
Šta je psihološka procena?
Psihološka procena je niz testova koje sprovodi psiholog, da bi prikupio informacije o tome kako ljudi misle, osećaju, ponašaju se i reaguju. Nalazi se koriste za izradu izveštaja o sposobnostima i ponašanju osobe – poznatog kao psihološki izveštaj – koji se zatim koristi kao osnova za davanje preporuka za tretman pojedinca.
Psihološke procene i izveštaji se koriste i u drugim oblastima — kao u slučaju planiranja karijere za mlade odrasle osobe ili u procesu prijave za posao kako bi se utvrdilo koliko će se kandidat uklopiti u otvorenu ulogu.
Procedure koje se koriste za kreiranje procene su:
• Intervjui
• Posmatranje
• Pisana ocena
• Konsultacije sa drugim stručnjacima za mentalno zdravlje
• Formalni psihološki testovi
• Psihološka procena se takođe koristi u drugim oblastima, kao što su:
• Obrazovanje—da bi se procenila sposobnost učenika da uči i napreduje u učionici
• Pravni sistem—za procenu stanja mentalnog zdravlja osobe
Šta je psihološki test?
Psihološki test se koristi za merenje različitih sposobnosti pojedinca, kao što su njihove sposobnosti u određenom polju, kognitivne funkcije kao što su pamćenje i prostorno prepoznavanje, ili čak osobine poput introvertnosti. Ovi testovi su zasnovani na naučno proverenim psihološkim teorijama.
Format testa može da varira od zadataka olovkom i papirom do zadataka zasnovanih na računaru. One uključuju aktivnosti kao što su rešavanje zagonetki, crtanje, rešavanje logičkih problema i igre pamćenja.
Neki testovi takođe koriste tehnike – poznate kao projektivne tehnike – koje imaju za cilj pristup nesvesnom. U ovim slučajevima, odgovori subjekta se analiziraju kroz psihološku interpretaciju i složenije algoritme od neprojektivnih tehnika koje su gore pomenute. Na primer, Roršahov test, popularno poznat kao test mrlja od mastila, može pružiti uvid u ličnost i emocionalno funkcionisanje osobe.
Psihološki testovi takođe mogu uključivati posmatranje nečijih interakcija i ponašanja. Na osnovu rezultata testa, biće izveden zaključak o inherentnim sposobnostima i potencijalima pojedinca.
Šta mere psihološki testovi?
Psihološko testiranje pokriva više različitih oblasti:
Procena mentalnog zdravlja
Procena mentalnog zdravlja uključuje informacije o medicinskoj istoriji osobe, njenoj porodičnoj istoriji i trenutnom statusu njenog mentalnog zdravlja. Procena pomaže da se identifikuje da li postoje problemi sa mentalnim zdravljem i da se odredi dijagnoza i lečenje u skladu sa tim.
Psiholog ili psihijatar će verovatno započeti sastanak sa procenom mentalnog zdravlja, što će im omogućiti da pravilno dijagnostikuju i leče vas.
Procene prilagodljivog ponašanja
Ovo meri društvene i praktične veštine osobe, da bi se utvrdila njihova sposobnost da svakodnevno funkcionišu kod kuće, u školi ili na poslu; i obično se sprovode zajedno sa kognitivnim testovima.
Na primer, može se koristiti za procenu sposobnosti deteta da funkcioniše u društvenim aktivnostima sa drugim učenicima u školi.
Testiranje sposobnosti
Test sposobnosti meri sposobnost osobe da obavlja različite vrste zadataka. Ovo se radi da bi se odredile oblasti u kojima su njihove veštine najjače. Neki ljudi mogu biti bolji sa kvantitativnim zadacima koji zahtevaju veštine matematike i logičkog zaključivanja, neki u jeziku, a neki u kreativnom razmišljanju.
Ove testove koriste profesionalni terapeuti za merenje sposobnosti i utvrđivanje vrste profesija ili radnih uloga za koje bi osoba mogla biti prikladna. Mogu ih koristiti i karijerni savetnici da usmere ljude ka visokom obrazovanju u oblastima u kojima pokazuju visoke sposobnosti.
Kognitivno testiranje
Kognitivni test meri kognitivne sposobnosti osobe – rešavanje problema, rezonovanje, rečnik, razumevanje i pamćenje. Oni su poznatiji kao testovi inteligencije ili IK, i koriste se u oblasti obrazovanja da bi se identifikovale snage i potencijal osobe.
Na primer, detetu se može dati kognitivni test za merenje njegovih sposobnosti u različitim predmetima; omogućavajući vaspitačima da pomognu detetu da radi na predmetima sa kojima ima problema.
Testiranje obrazovanja/uspeha
Obrazovno testiranje se sprovodi da bi se proverilo koliko je pojedinac napredovao u učenju određenog predmeta – poput matematike, razumevanja pročitanog – da bi se identifikovale poteškoće koje su možda imale u tome.
Testovi postignuća su ispiti koje učenici polažu u školama i na fakultetima.
Forenzičko psihološko testiranje
Forenzičko testiranje se koristi u pravnoj oblasti, kako bi se utvrdilo da li je osumnjičeni sposoban da izvrši krivično delo za koje mu se stavlja na teret. Obuhvata kognitivne, testove ličnosti i neuropsihološke testove.
Neuropsihološko testiranje
Neuropsihološki testovi analiziraju kako funkcioniše mozak pojedinca, kako bi se identifikovali problemi u njegovom funkcionisanju.
Na primer, osoba sa povredom glave možda će morati da se podvrgne neuropsihološkim testovima kako bi proverila sposobnost svog mozga da zadrži informacije.
Procena ličnosti
Test ličnosti se fokusira na osobine ličnosti pojedinca. Pomaže u proceni da li je osoba introvertnija ili ekstrovertnija, opreznija ili spontana, i kako može da reaguje ili reaguje na različite životne situacije.
Tumačenje psiholoških testova
Psihološki testovi ne treba da se tumače bez konteksta osobe koja se testira – njenog okruženja, socioekonomskog statusa ili fizičkog zdravlja. Dok testovi koriste naučno verifikovane skale, korišćenje njegovih rezultata kao samostalnih kriterijuma može dovesti do pogrešnog tumačenja.
Na primer, u slučaju izveštaja o analizi krvi—neophodno je da lekar pročita brojeve u odnosu na vaše simptome i opšte fizičko zdravlje da bi došao do tačne dijagnoze.
Slično tome, važno je napomenuti da iako su mnogi od gore navedenih psiholoških testova lako dostupni na internetu, njihovo uzimanje bez konsultacije sa stručnjakom za mentalno zdravlje možda neće dovesti do stvarne analize vaše ličnosti, sposobnosti ili ponašanja. Ovo zauzvrat može značiti da nećete dobiti pomoć koja vam je potrebna.
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
