Veštine društvene komunikacije i interakcije mogu biti izazov za osobe sa ASD.
Primeri društvenih komunikacija i karakteristika društvene interakcije u vezi sa ASD mogu uključivati
• Izbegava ili ne održava kontakt očima
• Ne odgovara na ime do 9 meseci starosti
• Ne pokazuje izraze lica kao što su srećni, tužni, ljuti i iznenađeni sa 9 meseci
• Ne igra jednostavne interaktivne igre kao što je pat-a-cake do 12 meseci starosti
• Koristi malo ili nimalo pokreta do 12 meseci (na primer, ne maše na pozdrav)
• Ne deli interesovanja sa drugima do 15 meseci (na primer, pokazuje vam objekat koji im se sviđa)
• Ne pokazuje da vam pokaže nešto zanimljivo do 18 meseci
• Ne primećuje kada su drugi povređeni ili uznemireni do 24 meseca starosti
• Ne primećuje drugu decu i pridružuje im se u igri do 36 meseci starosti
• Ne pretvara se da je nešto drugo, poput učitelja ili superheroja, tokom igre sa 48 meseci
• Ne peva, igra ili glumi umesto vas do 60 meseci starosti
Ograničena ili ponavljajuća ponašanja ili interesovanja
Ljudi sa ASD-om imaju ponašanja ili interesovanja koja mogu izgledati neobično. Ova ponašanja ili interesovanja izdvajaju ASD od uslova definisanih samo problemima u društvenoj komunikaciji i interakciji.
Primeri ograničenog ili ponavljajućeg ponašanja i interesovanja u vezi sa ASD mogu uključivati
• Krupni plan deteta koji se igra sa kockicama igračaka na tepihu.
• Poređa igračke ili druge predmete i uznemiri se kada se redosled promeni
• Ponavlja reči ili fraze iznova i iznova (zove se eholalija)
• Svaki put se igra sa igračkama na isti način
• Fokusiran je na delove objekata (na primer, točkove)
• Uznemiren zbog manjih promena
• Ima opsesivne interese
• Mora se pridržavati određenih rutina
• Lupa rukama, ljulja telo ili se vrti u krug
• Ima neobične reakcije na način na koji stvari zvuče, miriše, ukus, izgled ili osećaj
Ostale karakteristike
Većina ljudi sa ASD-om ima druge povezane karakteristike. Ovo može uključivati
• Odložene jezičke veštine
• Veštine odloženog kretanja
• Odložene kognitivne veštine ili veštine učenja
• Hiperaktivno, impulsivno i/ili nepažljivo ponašanje
• Epilepsija ili poremećaj napadaja
• Neuobičajene navike u ishrani i spavanju
• Gastrointestinalni problemi (na primer, konstipacija)
• Neobično raspoloženje ili emocionalne reakcije
• Anksioznost, stres ili preterana zabrinutost
• Nedostatak straha ili više straha od očekivanog
• Važno je napomenuti da deca sa ASD-om možda nemaju sva ili bilo koja od ponašanja koja su ovde navedena kao primeri.
Uzroci i faktori rizika
Istraživači ne znaju primarne uzroke ASD-a, ali studije sugerišu da geni osobe mogu da deluju zajedno sa aspektima njenog okruženja da utiču na razvoj na načine koji dovode do ASD-a. Neki faktori koji su povezani sa povećanom verovatnoćom razvoja ASD uključuju:
• Imati brata ili sestru sa ASD
• Imati starije roditelje
• Imati određena genetska stanja (kao što je Daunov sindrom ili Fragile Ks sindrom)
• Imati veoma malu težinu pri rođenju
• Dijagnostikovanje ASD-a
• Zdravstveni radnici dijagnostikuju ASD tako što procenjuju ponašanje i razvoj osobe. ASD se obično može pouzdano dijagnostikovati do druge godine. Važno je tražiti procenu što je pre moguće. • Što se ranije dijagnostikuje ASD, to pre mogu početi tretmani i usluge.
Dijagnoza kod male dece
Dijagnoza kod male dece se često odvija u dve faze.
Faza 1: Opšti razvojni skrining tokom pregleda dobrog deteta
Svako dete treba da bude na dobrom pregledu deteta kod pedijatra ili zdravstvenog radnika u ranom detinjstvu. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da sva deca prođu skrining za zastoje u razvoju tokom poseta dobrog deteta od 9, 18 i 24 ili 30 meseci, sa specifičnim skriningima na autizam tokom poseta dobrog deteta od 18 i 24 meseca. . Dete može dobiti dodatni skrining ako je u visokom riziku za ASD ili probleme u razvoju. Deca sa visokim rizikom uključuju one koji imaju člana porodice sa ASD, pokazuju neka ponašanja koja su tipična za ASD, imaju starije roditelje, imaju određena genetska stanja ili koja su imala veoma nisku porođajnu težinu.
Uzimanje u obzir iskustava i zabrinutosti staratelja je važan deo procesa skrininga za malu decu. Pružalac zdravstvenih usluga može postavljati pitanja o ponašanju deteta i proceniti te odgovore u kombinaciji sa informacijama iz alata za skrining ASD i kliničkim zapažanjima deteta. Pročitajte više o instrumentima za skrining na veb lokaciji Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Ako dete pokaže razvojne razlike u ponašanju ili funkcionisanju tokom ovog procesa skrininga, zdravstveni radnik može uputiti dete na dodatnu evaluaciju.
Faza 2: Dodatna dijagnostička evaluacija
Važno je tačno otkriti i dijagnostikovati decu sa ASD što je ranije moguće, jer će to rasvetliti njihove jedinstvene snage i izazove. Rano otkrivanje takođe može pomoći negovateljima da odrede koje usluge, obrazovni programi i bihejvioralne terapije će najverovatnije biti od pomoći njihovom detetu.
Tim zdravstvenih radnika koji imaju iskustva sa dijagnostikovanjem ASD će sprovesti dijagnostičku evaluaciju. Ovaj tim može uključivati dečije neurologe, razvojne pedijatre, logopede, dečje psihologe i psihijatre, obrazovne specijaliste i radne terapeute.
Dijagnostička evaluacija će verovatno uključiti:
• Medicinski i neurološki pregledi
• Procena kognitivnih sposobnosti deteta
• Procena jezičkih sposobnosti deteta
• Posmatranje ponašanja deteta
• Detaljan razgovor sa starateljima deteta o ponašanju i razvoju deteta
• Procena veština prilagođenih uzrastu potrebnih za samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su jedenje, oblačenje i toalet
Pošto je ASD složen poremećaj koji se ponekad javlja sa drugim bolestima ili poremećajima učenja, sveobuhvatna evaluacija može uključivati:
• Testovi krvi
• Ispitivanje sluha
Ishod evaluacije može rezultirati formalnom dijagnozom i preporukama za lečenje.
Dijagnoza kod starije dece i adolescenata
Negovatelji i nastavnici su često prvi koji prepoznaju simptome ASD-a kod starije dece i adolescenata koji pohađaju školu. Školski tim za specijalno obrazovanje može da izvrši početnu evaluaciju, a zatim preporuči da se dete podvrgne dodatnoj evaluaciji kod svog lekara primarne zdravstvene zaštite ili zdravstvenog radnika koji je specijalizovan za ASD.
Negovatelji deteta mogu razgovarati sa ovim zdravstvenim radnicima o društvenim poteškoćama njihovog deteta, uključujući probleme sa suptilnom komunikacijom. Ove suptilne komunikacijske razlike mogu uključivati probleme sa razumevanjem tona glasa, izraza lica ili govora tela. Starija deca i adolescenti mogu imati problema da razumeju figure govora, humor ili sarkazam. Takođe mogu imati problema u stvaranju prijateljstva sa vršnjacima.
Dijagnoza kod odraslih
Dijagnostikovanje ASD-a kod odraslih je često teže nego dijagnosticiranje ASD-a kod dece. Kod odraslih, neki simptomi ASD-a mogu se preklapati sa simptomima drugih poremećaja mentalnog zdravlja, kao što su poremećaj anksioznosti ili poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD).
Odrasli koji primete znake i simptome ASD-a treba da razgovaraju sa zdravstvenim radnicima i zatraže uputnicu za procenu ASD-a. Iako se procena ASD kod odraslih još uvek usavršava, odrasli se mogu uputiti neuropsihologu, psihologu ili psihijatru koji ima iskustva sa ASD. Stručnjak će pitati o:
• Društvena interakcija i izazovi komunikacije
• Senzorni problemi
• Ponašanja koja se ponavljaju
• Ograničeni interesi
Evaluacija takođe može uključiti razgovor sa negovateljima ili drugim članovima porodice kako bi saznali o ranoj razvojnoj istoriji osobe, što može pomoći da se osigura tačna dijagnoza.
Dobijanje tačne dijagnoze ASD-a kao odrasle osobe može pomoći osobi da razume prošle izazove, identifikuje lične snage i pronađe pravu vrstu pomoći. U toku su studije kako bi se utvrdile vrste usluga i podrške koje su od najveće pomoći za poboljšanje funkcionisanja i integracije u zajednicu mladih i odraslih autističnih tranzicionih godina.
Tretmani i terapije
Lečenje ASD-a treba da počne što je pre moguće nakon dijagnoze. Rani tretman za ASD je važan jer odgovarajuća nega i usluge mogu da smanje poteškoće pojedinaca dok im pomažu da nauče nove veštine i nadograđuju svoje prednosti.
Ljudi sa ASD-om mogu se suočiti sa širokim spektrom problema, što znači da ne postoji najbolji tretman za ASD. Bliska saradnja sa zdravstvenim radnicima je važan deo pronalaženja prave kombinacije lečenja i usluga.
Lekovi
Zdravstveni radnik može propisati lekove za lečenje specifičnih simptoma. Uz lekove, osoba sa ASD može imati manje problema sa:
• Razdražljivost
• Agresija
• Ponavljajuće ponašanje
• Hiperaktivnost
• Problemi sa pažnjom
• Anksioznost i depresija
Pročitajte više o najnovijim upozorenjima o lekovima, vodičima za lekove za pacijente i informacijama o novoodobrenim lekovima na veb lokaciji Uprave za hranu i lekove (FDA).
Bihevioralne, psihološke i obrazovne intervencije
Osobe sa ASD-om mogu biti upućene lekaru koji je specijalizovan za pružanje bihejvioralnih, psiholoških, obrazovnih intervencija ili intervencija za izgradnju veština. Ovi programi su obično visoko strukturirani i intenzivni, i mogu uključivati negovatelje, braću i sestre i druge članove porodice. Ovi programi mogu pomoći ljudima sa ASD:
• Naučite društvene, komunikacijske i jezičke veštine
• Smanjite ponašanja koja ometaju svakodnevno funkcionisanje
• Povećajte ili nadogradite snage
• Naučite životne veštine neophodne za samostalan život
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
