Samopovređivanja kod mladih adolescenata

Znaci upozorenja samopovređivanja kod mladih adolescenata

Obrazovanje o samopovređivanju kao prevencija je ključno za smanjenje njegove.

KLJUČNE TAČKE:
* Samopovređivanje nastaje kada neko namerno povredi sebe.
* Većina ljudi koji se samopovređuju čine to kao način da se izbore sa besom, negativnim osećanjima, bolnim sećanjima ili teškim okolnostima.
* Poslednjih godina, broj tinejdžera koji traže hitnu pomoć zbog samopovređivanja porastao je zapanjujuće.
* Neophodno je da pružaoci usluga pomognu roditeljima da nauče više o prepoznavanju, razumevanju i intervenciji u slučaju samopovređivanja.

Povrediti sebe – ili razmišljati o tome da se povredite – znak je emocionalnog bola. Većina ljudi koji se samopovređuju čine to kao način da se izbore sa besom, negativnim osećanjima, bolnim sećanjima ili teškim okolnostima. Ali za razliku od drugih štetnih mehanizama suočavanja koje je lakše otkriti, većina mladih ljudi koji se samopovređuju umeju da sakriju ovo ponašanje od svojih prijatelja, porodice, nastavnika i drugih. Lakoća skrivanja oznaka samopovređivanja i povreda, u kombinaciji sa nedostatkom široke društvene svesti o samopovređivanju, otežava identifikaciju znakova upozorenja.

Evo nekoliko znakova upozorenja na samopovređivanje na koje treba obratiti pažnju, posebno kod tinejdžera:

• Ožiljci
• Česte posekotine, opekotine, modrice, ogrebotine ili druge fizičke povredePravljenje za nove povrede
• Nošenje dugih pantalona i dugih rukava čak i po vrućem vremenu
• Znakovi krvi na peškirima ili odeći ili neočekivano pranje veša
• Iznošenje sopstvenog smeća
• Razor searching
• Povlačenje iz prijatelja, porodice ili društvenih aktivnosti

Kako izgleda samopovređivanje?

Samopovređivanje, nastaje kada neko namerno povredi sebe. Najčešći oblici samopovređivanja su sečenje kože, udaranje ili udaranje glavom i opekotine. Od mnogih vrsta samopovređivanja, najčešća je sečenje, koje čini oko 70-90 odsto samopovređivanja.

Rezanje se često (iako ne uvek) javlja na rukama, nogama, genitalnoj regiji ili stomaku. Mladi ljudi mogu koristiti razne predmete i metode za samopovređivanje, uključujući žilet, makaze, olovke ili čak vrhove za flaše. Iako neki tinejdžeri koji se samopovređuju mogu ostaviti svoje rane vidljivim kako bi privukli pažnju kao vapaj za pomoć, većina ljudi koji se poseku prikrivaju svoje tragove ili ožiljke ili daju lažna objašnjenja o tome kako su se desili (kriveći svoje ogrebotine na kućnog ljubimca ili pad, na primer).

Drugi oblici samopovređivanja uključuju:
* Grebanje
* Čupanje kose (poznato i kao trihotilomanija)
* Prebiranje postojećih rana
* Urezivanje simbola ili reči u kožu
* Probijanje kože oštrim predmetima kao što su igle ili ukosnice
* Konzumiranje toksičnih supstanci poput izbeljivača ili deterdženta

Obrazovanje o samopovređivanju je ključno za smanjenje njegove prevalencije. Poslednjih godina broj tinejdžera koji traže hitnu pomoć zbog samopovređivanja porastao je za 300 odsto. Ovo je zapanjujuća statistika. Imperativ je da pružaoci usluga pomognu roditeljima da nauče više o prepoznavanju samopovređivanja, razumevanju samopovređivanja i intervenciji u slučaju samopovređivanja.

Samopovređivanje kao mehanizam suočavanja:
Istraživanje je pokazalo da će se skoro 1 od 5 mladih ljudi samopovrediti u nekom trenutku tokom tinejdžerskih godina. Ovo je zabrinjavajuća statistika za roditelje koju treba da obrađuju, ali je važna za razumevanje. Za većinu adolescenata koji se bore sa samopovređivanjem, glavna svrha ponašanja nije da sami sebi nanesu štetu. Umesto toga, često se koristi kao mehanizam za suočavanje sa intenzivnim, negativnim osećanjima kao što su mržnja prema sebi, očaj, praznina ili krivica.

Katarza koja se doživljava kada se neko samopovređuje može izazvati zavisnost. Istraživanja su otkrila da se isti ciklus dopamina koji karakteriše klasično shvatanje zavisnosti pojavljuje i kada se neko samopovređuje: Osećate intenzivne negativne emocije; očajnički tražite izlaz ili način da zaustavite bol; upuštate se u samopovređivanje da biste doživeli oslobađanje; nalazite privremeno (možda čak i euforično) olakšanje; osećate krivicu ili stid zbog samopovređivanja; negativna osećanja ponovo počinju da se povećavaju; ciklus se nastavlja.

Tinejdžeri su posebno podložni ovom ciklusu. Tinejdžerski mozak ima veći broj neuronskih puteva koje pokreće dopamin nego prosečan mozak odrasle osobe, što znači da bi „nalet“ samopovređivanja mogao biti „veći“ za tinejdžere. Ovo nastavlja da podstiče ponovljene cikluse samopovređivanja, koje mogu napredovati u dodatne oblike samozloupotrebe, uključujući poremećaje upotrebe supstanci, pa čak i samoubilačke ideje.

Ali zašto se toliko mladih ljudi samopovređuje? Odgovor je, na mnogo načina, sistemski. Nedavna otkrića sugerišu da je stopa samopovređivanja među tinejdžerima porasla na 27 procenata od 2020. do 2021. godine, pri čemu je masovna društvena izolacija zbog pandemije COVID-19 igrala značajnu ulogu u ovom porastu. Skoro polovina svih mladih ljudi u SAD izjavila je da se osećaju uporno tužno ili beznadežno 2021.

Lišeni društvenih veza i adekvatnih resursa u vreme globalne krize, mnogi adolescenti su se okrenuli samopovređivanju kao izlazu da se suoče sa novootkrivenim osećanjima depresije, anksioznosti i traume. Ova ista osećanja često prate druge probleme mentalnog zdravlja. Jedna studija je pokazala da od onih koji se samopovređuju, 20 odsto ima poremećaj ličnosti, 13,5 odsto ima poremećaj prilagođavanja, a 11 odsto poremećaj raspoloženja.

Ko se samopovređuje?

Prema podacima CDC-a, 30 odsto tinejdžerki i 10 odsto tinejdžera priznaje da se namerno povređuje svake godine. Od 2015. godine, stope samopovređivanja su porasle za 166 odsto za devojčice od 10 do 14 godina i 62 odsto za devojčice od 15 do 19 godina. Povećanje samopovređivanja među tinejdžerkama može biti posledica njihove veće sklonosti ka razvoju depresije u poređenju sa dečacima tinejdžerima. . Istraživanja su takođe otkrila da se adolescentkinje sa dugotrajnom depresijom češće upuštaju u samopovređivanje. Kako se procenjuje da 1 od 5 tinejdžerki ima depresiju, znanje kako da uoči znake samopovređivanja je ključno sredstvo za roditelje i voljene osobe.

Takođe postoji neproporcionalna stopa samopovređivanja među pripadnicima LGBTKIA+ zajednice. Otprilike 47 procenata osoba koje su LGBTKIA+ će tokom svog života počiniti čin samopovređivanja – više nego dvostruko više od osoba koje nisu LGBTKIA+. Stresori koji se odnose na maltretiranje, neosjećanje prihvaćenosti ili sigurnosti da budu autentični, i složeni efekti stresa kod manjina stvaraju uslove da se mnogi LGBTKIA+ tinejdžeri osjećaju bespomoćno i ne znaju gdje da se obrate za podršku.

Tinejdžeri bilo kog socioekonomskog statusa, pola, etničke pripadnosti ili seksualne orijentacije mogu se upustiti u samopovređivanje. Uprkos mnogim referencama pop kulture koje bi sugerisale drugačije, samopovređivanje nema specifičan „izgled“. Zato su budnost i razumevanje nijansi znakova samopovređivanja od suštinskog značaja ako želite da budete u stanju da efikasno identifikujete samopovređivanje.

Veza sa samoubistvom

Iako samopovređivanje nije uvek indikativno za samoubilačke ideje ili nameru, istraživanje je pokazalo visoku korelaciju između njih. Procenjuje se da je 70 odsto tinejdžera koji se samopovređuju pokušalo samoubistvo bar jednom, a 55 odsto je pokušalo samoubistvo više puta.

Zavisnička priroda samopovređivanja čini još verovatnijim da mladi ljudi mogu eskalirati svoje samopovređivanje da bi uključili još štetnija i rizičnija ponašanja, koja mogu uključivati pokušaje samoubistva.

Oni koji učestvuju u digitalnom samopovređivanju – rastućem putu za samopovređivanje koje karakteriše anonimno objavljivanje, slanje ili deljenje štetnog sadržaja o sebi – imaju 9 do 15 puta veće šanse da pokušaju samoubistvo. Kako mnogi tinejdžeri provode više vremena na internetu, često bez roditeljskog nadzora, imperativ je da porodice budu svesne ove vrste digitalnog samopovređivanja. Nasilje je popularno na mreži, što znači da postovi koji se odnose na samopovređivanje i samoubistvo (uprkos naporima platformi da ih nadgledaju i cenzurišu) obično imaju visok učinak. Zbog toga je veća verovatnoća da tinejdžer koji inače nije naišao na sadržaj za samopovređivanje to učini nehotice. S druge strane, tinejdžeri koji stvaraju nasilan sadržaj o samoubistvu i samopovređivanju često prijavljuju osećaj stida i krivice kada shvate trajnost svojih postupaka. Ova osećanja takođe mogu doprineti većoj stopi samoubilačkih ideja među tinejdžerima koji učestvuju u digitalnom samopovređivanju.

Važna konačna napomena o posledicama samopovređivanja: Čak i oni koji ne pokušaju samoubistvo nakon perioda samopovređivanja ostaju u opasnosti od ozbiljnih povreda. Nije neuobičajeno da samopovređivanje, kao što je sečenje, grebanje i pirsing kože, izaziva trajne ožiljke, infekcije, pa čak i hospitalizaciju.

Intervencija

Otkrivanje da se vaš tinejdžer bavi samopovređivanjem može biti duboko uznemirujuće. Možda ćete osetiti šok, nevericu, tugu ili bes. Sve ove emocije su validne. Važno je zapamtiti da i vaš tinejdžer verovatno oseća neke, ako ne i sve, od ovih emocija.

Prvi korak ako i kada otkrijete da se vaš tinejdžer povredio je da ostanete mirni. Možda ne razumete puni obim njihovog ponašanja ili zašto se samopovređuju, ali je važno brzo stvoriti siguran prostor za dijalog. Neka razgovor bude otvoren, tečan i bez osuđivanja. Dajte im do znanja da su njihova osećanja validna. Podsetite ih da ih volite i da ne želite da ih boli. Zamolite ih da pokušaju da objasne kako se osećaju i ako se bore da to urade, potvrdite da je u redu da još nemate reči.

Neki tinejdžeri se mogu razdvojiti nakon epizode ​​samopovređivanja. Ako je to slučaj, tiho izgovorite njihovo ime naglas i budite strpljivi dok se ne učini da budu prisutniji. U međuvremenu, pružite prvu pomoć rani i procenite da li je potreban viši nivo medicinske nege.

Sledeći korak je da tražite profesionalnu podršku za mentalno zdravlje vašeg tinejdžera. Samopovređivanje je često pokazatelj ozbiljnijih problema sa mentalnim zdravljem, što može zahtevati više podrške nego što može da pruži terapija razgovora jednom nedeljno.