Koje rane znake autizma tražiti kod beba i dece

Ako ste roditelj i želite da saznate više o ranim znakovima autizma kod beba i dece, dobro je da znate da rano primećivanje ovog poremećaja može imati značajan uticaj na lečenje. Idealno, autizam bi trebalo da se otkrije do 18 meseci, jer su simptomi u ovom uzrastu lakše izlečivi. Međutim, nije potrebno da očajavate ako se autizam otkrije kod starije dece, postoje različite terapije i tehnike koje mogu pomoći u smanjenju simptoma i olakšavanju razvoja i učenja.

Autizam je spektar poremećaja koji se odlikuje otežanim razvojem verbalne i neverbalne komunikacije, socijalne interakcije i fleksibilnim razmišljanjem i ponašanjem. Autistična deca mogu imati blage ili teže oblike ovog poremećaja, a simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Svi oni sa autističnim spektrom, ipak, imaju neke vrste problema u ovim oblastima.

Kao roditelj, verovatno želite da se vaše dete razvija i uči na što bolji način, bez obzira na eventualne poteškoće sa kojima se suočava. Ako sumnjate da vaše dete možda ima autizam, obratite se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje kako biste se raspitali o simptomima i počeli odgovarajuće lečenje. Sa pravilnom terapijom i podrškom, vaše dete može napredovati i razvijati svoj potencijal.

Autizam je poremećaj ponašanja i komunikacije koji se javlja u ranom detinjstvu i koji se ogleda u otežanim razvojem verbalne i neverbalne komunikacije, socijalne interakcije i fleksibilnog razmišljanja i ponašanja. Postoje različiti stavovi o uzrocima autizma i najboljem načinu za njegovo lečenje, ali se svi slažu da rano i intenzivno lečenje može imati značajan uticaj na dete sa autističnim spektrom. U slučaju dece koja su u riziku za autizam ili koja pokazuju ranije znake ovog poremećaja, intervencija može učiniti mnogo za poboljšanje njihovog razvoja i funkcionisanja.

Rano primećivanje autizma je na roditeljima

Kao roditelj, vi ste najbolje pozicionirani da prepoznate ranije znake autizma kod vašeg deteta. Vi poznajete svoje dete najbolje i možete primetiti neobično ponašanje koje se možda nije moglo videti tokom običnog pedijatriskog pregleda. Da biste bili u stanju da prepoznate ove znake, važno je da se educirate o tome šta je normalno ponašanje za uzrast vašeg deteta i šta bi moglo da ukazuje na moguće probleme. Informisanje i obrazovanje vam mogu pomoći da ranije otkrijete moguće poremećaje i da počnete sa odgovarajućim lečenjem što je ranije moguće.

Zabrinuti ste, preduzmite nešto!

Svako dete se razvija na svoj način i u različitom tempu, tako da ne treba da se brinete ako vaše dete kasnije počne da govori ili da hoda u odnosu na drugu decu. Uopšteno govoreći, postoji širok opseg “normalnih” stanja u pogledu zdravog razvoja, ali ako vaše dete ne postiže neke ciljeve za svoj uzrast ili ako sumnjate da postoji neki problem, odmah se obratite lekaru ili pedijatru. Ne treba da čekate da vidite da li će se stanje popraviti samo od sebe, jer rano otkrivanje i intervencija mogu pomoći vašem detetu da se razvija i funkcioniše na što bolji način.

Nemojte da prihvatite metod „sačekajmo pa da vidimo”.

Mnogim roditeljima je rečeno da se ne brinu i da sačekaju da vidimo kako će se stvari razvijati. Međutim, čekanje može biti najgora stvar koju možete da uradite, jer riskirate da propustite dragoceno vreme kada vaše dete ima najveće šanse za napredak. Ako se zakašnjenje u razvoju zbiva zbog autizma ili nekog drugog faktora, malo je verovatno da će dete samo od sebe “prerasti” svoje probleme. Da bi se razvile veštine u oblastima u kojima postoji zakašnjenje, potrebno je da se vašem detetu pruži dodatna pomoć i ciljano lečenje. Ne čekajte da vidite kako će se stvari razvijati, već se obratite stručnjaku i počnite sa lečenjem što je ranije moguće.

Verujte Vašim instinktima.

Vaš pedijatar bi trebalo da uzme u obzir vaše brige i da detaljno ispita dete za autizam ili neki drugi poremećaj razvoja. Međutim, ponekad čak i najdobronamerniji lekari mogu propustiti neke znake upozorenja ili potceniti problem. Ako osjećate da nešto nije u redu sa vašim detetom, slušajte svoj instinkt i budite uporni. Zakažite novi pregled kod doktora, tražite drugo mišljenje ili pogledajte da li vaše dete može da se pregleda kod specijaliste za razvoj dece. Ne gubite vreme, već se obratite stručnjaku i počnite sa odgovarajućim lečenjem što je ranije moguće.

Regresija bilo kog tipa kao ozbiljno upozorenje na autizam                                                                                             

Ponekad se dešava da deca sa autističnim poremećajima imaju povremene poteškoće u razvoju komunikacije, najčešće između 12 i 24 meseca. Na primer, dete koje je ranije koristilo reči poput “mama” ili “gore” može se odjednom potpuno zaustaviti u govoru, ili dete može prestati da se igra društvene igre u kojima je ranije uživalo. Ako primetite ovakve promene u ponašanju vašeg deteta, obratite pažnju lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje kako biste počeli sa odgovarajućim lečenjem i podržali razvoj vašeg deteta.

Znaci i simptomi autizama kod beba i male dece

Lečenje autizma u ranom detinjstvu može biti veoma korisno zbog sposobnosti mladog mozga da se prilagodi i razvije nove veštine. Često je teško postaviti dijagnozu autizma pre 24 meseca, ali simptomi se obično pojavljuju između 12 i 18 meseci. Ako se simptomi otkriju sa 18 meseci, intenzivno lečenje može pomoći da se “preveze” mozak i da se smanje simptomi.

Najraniji znaci autizma se obično odnose na odsustvo normalnog ponašanja, a ne na prisustvo nenormalnog, tako da mogu biti teško primetni.

Ponekad se najraniji simptomi autizma pogrešno tumače kao znaci “dobre bebe” jer dete može biti tiho, nezavisno i nezahtevno. Međutim, postoje neki znaci upozorenja koji se mogu primetiti ako znate šta da tražite. Na primer, dete sa autizmom može da ne reaguje na mazenje, da ne traži da ga se podigne ili da ne gleda u majku dok se hrani. Ako primetite ovakva ponašanja kod vašeg deteta, obratite pažnju lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje kako bi se počelo sa odgovarajućim lečenjem što je ranije moguće.

Rani znaci autizma kod beba i male dece:

• Ne uspostavljaju kontakt sa očima ( gledanje roditelja tokom hranjenja).
• Ne smeši se kad mu/joj se neko smeši.
• Ne reaguje na svoje ime ili na poznati glas.
• Ne prati objekte vizuelno.
• Ne pokazuje prstom, ne maše ili ne koristi pokrete za komunikaciju.
• Ne prati pokretom kada pokazujete na neke stvari.
• Ne traži da ga neko podigne.
• Ne igra se sa drugima i ne izražava zanimanje ili uživanje u nečemu.
• Ne traži pomoć ili ne pravi neke osnovne zahteve.
• Ne pravi zvuke tražeći pažnju.
• Ne započinje ili ne reaguje na maženje.
• Ne imitira Vaše pokrete ili izraze lica.

Sledeća kašnjenja zahtevaju momentalan pregled deteta kod njegovog pedijatra.

• Do 6 meseci: Bez velikih osmeha i drugih izraza sreće.
• Do 9 meseci: Bez uzvraćanja zvukova, osmeha i drugih izraza lica.
• Do 12 meseci: Bez reagovanja na svoje ime.
• Do 12 meseci: Bez brbljanja ili dečjeg govora
• Do 12 meseci: Bez uzvraćanja pokreta, kao što su pokazivanje, dohvatanje ili mahanje.
• Do 16 meseci: Bez progovorenih reči.
• Do 24 meseca: Bez fraza od dve reči koje ne uključuju imitaciju ili ponavljanje.

Znaci i simptomi autizma kod starije dece Kako deca stare, upozorenja na autizam postaju raznovrsnija. Postoje brojni znaci upozorenja i simptomi, ali se sve uglavnom kotira oko otežanih društvenih veština,  govornih i jezičnih poteškoća, problema sa neverbalnom komunikacijom i nefleksibilnim ponašanjem.

Znaci i simptom društvenih poteškoća

Osnovne društvene interakcije mogu biti teže kod dece sa poremećajima autističnog spektra. Mnoga deca sa autističnim spektrom više vole da žive u svom svetu, odvojeni od drugih.

• Izgleda nezainteresovano, ili nesvesno drugih ljudi ili dešavavanja oko njih.
• Ne zna kako da se poveže sa drugima, da se igra ili sprijatelji.
• Ne voli da bude u dodiru sa nekim, da ga/je neko drži ili mazi.
• Ne igra se „pretvaranja”, grupnih igara, ne imitira druge ili ne se ne igra sa igračkama na kreativne načine.
• Otežano shvatanje ili pričanje o osećanjima.
• Izgleda da ne čuje kada mu/joj se drugi obraćaju.
• Ne deli interesovanja ili dostignuća sa drugima (crteže, igračke)

Znaci i simptomi otežane neverbalne komunikacije

Deca sa poremećajem autističnog spektra imaju problem sa razumevanjem suptilnih neverbalnih šlagvorta ili korišćenja govora tela. Ovo u većoj meri otežava društvene interakcije.

• Izbegavaju kontakt očima.
• Koriste izraze lica koji ne odgovaraju onom što su rekli.
• Ne razumeju izraze lica, ton glasa i pokrete drugih ljudi.
• Prave malo gestikulacija (pokazivanje prstom). Mogu da izgledaju hladno ili poput robota.
• Neobično reaguju na ono što vide, pomirišu, osete dodirom ili čuju. Mogu biti posebno osetljivi na glasne zvuke.
• Abnormalan stav, smotanost, ili ekscentričan način hoda (kao što je hod na prstima).