Asertivnost

U životu svi tražimo različite ishode.

Jedan zaposleni želi godišnji odmor, drugi povišicu, a neko drugi želi fleksibilno radno vreme kako bi provodio više vremena sa svojom porodicom.

Asertivnost je ključna kada se naši željeni rezultati takmiče sa drugima. To utiče na to koliko se trudimo da dobijemo ono što želimo i varira u zavisnosti od vremena, konteksta i iskustva (Ames, Lee, & Vazlavek, 2017).

Bilo da priznajemo osnovu ili identifikujemo kreativna rešenja koja zadovoljavaju potrebe drugih može zavisiti od našeg stepena asertivnosti.

Ovaj članak istražuje ovu suštinsku psihološku konstrukciju da bismo razumeli šta nas tera da se zalažemo za svoja uverenja. Zatim uvodimo neke primere iz stvarnog života i ispitujemo prednosti postajanja asertivnijim.

Šta je asertivnost u psihologiji?

Asertivno ponašanje odražava sposobnost pojedinca da se založi za svoje najbolje interese bez preterane anksioznosti. Kada su efektivni, oni „ostvaruju svoja prava bez uskraćivanja prava drugih“ (Speed, Goldstein, & Goldfried, 2017).

Kao ljudi, svakodnevno smo suočeni sa izazovom da se nosimo sa širokim spektrom situacija u našim životima, često moramo da biramo između mešavine pristupa da se nosimo sa svakom od njih.

Da li se angažujemo, takmičimo ili pokazujemo agresiju?

Svako ponašanje ima svoje vreme i mesto, odgovarajuće u zavisnosti od konteksta i važnosti ishoda.

Način na koji reagujemo i sudimo o sopstvenom i tuđem ponašanju postoji u okviru dimenzije poznate kao međuljudska asertivnost. Premalo ili previše odlučuje da li ćemo dozvoliti da potrebe drugih imaju prednost ili da li se zalažemo za sopstvene željene rezultate (Ames et al., 2017).

Izvor i stepen asertivnog ponašanja potiču iz aspekata našeg mentalnog stanja, uključujući naše „motivacije, očekivanja i neuspehe samoregulacije“ (Ames et al., 2017).

Kako asertivnost utiče na naše ponašanje?

Kada asertivnost pođe naopako, to može dovesti do negativnih posledica. Previše snažno ili previše neefikasno dovodi do otpora i neuspeha da se zadovolje potrebe.

„Generacije naučnika, u više oblasti, ispitivale su ovu dinamiku u različitim oblicima, u rasponu od kooperativnog do takmičarskog ponašanja i od izbegavanja do agresije“ (Ames et al., 2017).

Ames et al. (2017) smatraju asertivnu komunikaciju aspektom našeg ponašanja, najrelevantnijim kada su naši ciljevi instrumentalni (tj., približavaju nas našim konačnim ciljevima) i ne uspevaju da se usklade sa ciljevima drugih. Kada izbegavamo tuđe ili sopstvene potrebe, pokazujemo nisku asertivnost. A kada se takmičimo ili pokazujemo agresiju, pokazujemo visok stepen asertivnosti.

Ravnoteža i tajming u asertivnosti su sve.

3 Modela asertivnosti

Postoji nekoliko načina da se istraži i razume asertivnost.

Neki modeli nastoje da direktno opišu asertivnost, dok se drugi pristupi fokusiraju na srodna ponašanja kao što je pozitivno vođstvo.

Asertivnost je složena psihološka konstrukcija, ugrađena i zamršeno povezana sa verovanjima, mislima i emocijama pojedinca.

Uprkos važnosti razumevanja njegovog uticaja na ljudsko ponašanje, postoji samo nekoliko modela asertivnosti u akademskoj literaturi psihologije.

Uključili smo sledeća tri, sve pomenute u nedavnim člancima:

1. Mentalni modeli asertivnosti

Nedostatak emocionalne svesti i mentalni modeli koje konstruišemo kombinuju se da utiču na naš stepen asertivnosti. Zaista, „koliko teško ljudi guraju zavisi od posledica koje predviđaju“ (Ames, 2008).

Stoga, pre nego što delujemo, obično zamišljamo ishod našeg ponašanja.

Ako budem veoma uporan, možda ću zaključiti posao.
Ako sam slab u asertivnosti, mogu me pregaziti.

Iako predviđanje može biti tačno, ono takođe može biti netačno, pogrešno i dovesti do grešaka.

Nismo li svi ponovili svoje postupke nakon što smo se iznervirali ili frustrirali i požalili zbog našeg odgovora?

Optimalni stepen asertivnosti varira u zavisnosti od osobe, situacije i prošlih iskustava. Neko kome nedostaje asertivnost verovatno će biti pesimističan u vezi sa ishodom ako uzme u obzir da snažno forsira ono što želi (Ames et al., 2017).

2. Model atributa lidera i performansi lidera

Model liderstva Stivena Zakara (2007) sugeriše da talentovani lideri proističu iz ravnoteže osobina i atributa koji se integrišu na smislen način, a ne povećani individualni kvaliteti.

Obično vidimo najpoštovanije lidere kao asertivne, ali ne i agresivne. Oni takođe pokazuju stabilnost i doslednost u različitim kontekstima kroz kombinaciju osobina povezanih i sa neposrednom situacijom (proksimalni) i sa udaljenijim faktorima (distalno; Zaccaro, 2007).

3. Model asertivnosti za svrsishodnu konzervaciju

Model asertivnosti Sajmona Bleka (2017) obuhvata četiri tipa odgovora. Svaki od njih se pojavljuje na različitim tačkama na skali asertivnosti, grupisan pod efektivnim ili samoporažavajućim ponašanjem:

Efektivno ponašanje
  Asertivan
  Responsive
Samoporažavajuće ponašanje
  Agresivan
  Pasivno

Biti asertivan ili odgovarajući omogućava pojedincu da efikasno utiče na druge; ovo može biti jednostavno kao davanje informacija ili jasnog odgovora, postavljanje pitanja, potkrepljivanje odgovora čvrstim razlozima ili ubedljivost.

Agresivna i pasivna ponašanja kao što su sarkazam, pokroviteljstvo, ponižavanje i izbegavanje su na kraju samoporažavajuća. Oni štete pojedincu i okolnim ljudima.

5 primera iz stvarnog života

Kada se balansira sa poverenjem i poštovanjem prema drugima, odgovarajući stepen asertivnosti može doprineti izvanrednom vođstvu.

Harvard Business Reviev
U pisanju o asertivnosti za Harvard Business Reviev, Ejmi Galo (2012) daje dva vredna primera asertivnosti bez gubljenja sebe:

Davanje i držanje obećanja
Redatelj i scenarista Kejti Torpi radila je u industriji u kojoj su dominirali muškarci, gde se često osećala nesposobnom da iznese svoje mišljenje iz straha da ne uznemirava ljude.

Kada je svoj rad predstavila producentima, obično je tražila manje od svoje vrednosti.

Njen nedostatak asertivnosti štetio je njenom samopouzdanju i karijeri.

Jednog dana je odlučila da kad god ne uspe da zatraži ono što zaista želi, da sebi da 24 sata da popravi situaciju. Nakon što se nekoliko puta vratila unazad i ispravila ranije greške, shvatila je da je jedini način da krene napred sa svojim ciljevima da progovori na samom početku.

Vremenom je stekla poštovanje i hrabrost da traži ono što je zaslužila.

Pronalaženje prave uloge
Advokat Jigar Parikh je mrzeo svoj posao u vrhunskoj advokatskoj firmi u Njujorku, pa je angažovao ličnog trenera da mu pomogne da promeni karijeru. Uz podršku trenera, shvatio je da voli svoju profesiju, ali ne i firmu u kojoj je radio.

Napravio je hrabar korak i osnovao sopstvenu advokatsku praksu. Da bi prevazišao svoju stidljivost da se obrati ljudima koje nije poznavao, kontaktirao je nekoliko ljudi svakog dana. Kako je vreme odmicalo, a njegovo samopouzdanje i samopouzdanje rasli, otkrio je da razgovara sa strancima i skočio je da napusti svoje staro društvo.

Asertivne poslovne žene
Pratima Rao Gluckman (2018) opisuje kako se žene na radnom mestu često pogrešno doživljavaju kao agresivne kada pokazuju asertivnost.

Zaista, 76% referenci u pregledu učinka da su „preagresivne“ pripisano je ženama (Gluckman, 2018).

Dva takva primera asertivnih žena koje su pogrešno označene kao agresivne uključuju:

Serijski preduzetnik
Uspešna preduzetnica Pam Kostka nazvana je „dama zmaja“ zbog njenog (očigledno preterano) asertivnog stila.

Nezastrašena, nastavila je sa svojim direktnim, besmislenim stilom komunikacije, vodeći računa da se njen glas uvek čuje i da je bila uspešna.

Pronalaženje ravnoteže
Kao izvršni direktor i suosnivač startupa za veštačku inteligenciju, Šilpi Lavande je takođe rečeno da je previše agresivna u svojim odnosima sa drugima.

Ne gubeći svoju asertivnost, prihvatila je povratne informacije i nastavila da se zalaže za jednakost i pravičnost u svom ophođenju sa drugima, dok je iznosila svoje poene.

Akademija i istraživanja
Asertivnost je podjednako neophodna u akademskim krugovima i naučnim istraživanjima.

Antropologija
Ričard Šifman (2018) priča priču o legendarnoj antropologinji Margaret Mid, koju je proslavila svojim vremenom provedenim među ostrvljanima u južnom Pacifiku tokom akademski konzervativnih 1920-ih.

Stereotipizirani od strane naučnika u to vreme, „Meadin život i rad katalizovali su feminističku revoluciju, razbili mit da je biologija sudbina i pomogli u raspirivanju vatre pokreta za građanska prava u SAD“ (Schiffman, 2018).

Dok su gnevni članovi „kluba dečaka akademske antropologije“ odbacivali njen rad, ona je bez obzira na to nastavila, i smela i uporna. Čak i nakon Midove smrti, njen rad je i danas osporavan.

Uloga asertivnosti u odnosima

Istraživanje parova pokazalo je da je asertivnost neprocenjiva komponenta zadovoljstva u vezi.

Partneri kojima nedostaje asertivnost tokom svog braka (između 7 i 16 godina) imaju tendenciju da imaju loše odnose, povećanu krivicu i anksioznost, pa čak i doživljavaju neprijateljstvo.

Tokom dužih veza, smanjena asertivnost dovodi do povećane anksioznosti, smanjenog zadovoljstva vezom i, povremeno, fizičkog zlostavljanja (Speed et al., 2017).

Obuka asertivnosti koja se pruža parovima poboljšava zadovoljstvo u vezi, poverenje i intimnost.

Asertivni protiv agresivnih i pasivno-agresivni

Agresivnost Ako se pasivnost smatra prepuštanjem onome što drugi žele, a agresivnost samo razmatranje onoga što želimo, onda biti asertivan pokušava da sedi u sredini, zadovoljavajući oba skupa potreba (Ames et al., 2017).

Pasivno-agresivnoj osobi je neprijatno da deli kako se oseća. Dok se slažu sa drugima u javnosti, oni mogu da prenesu svoja iskrena osećanja ljutnje, besa i frustracije negde drugde, često drugim ljudima. Oni na kraju frustriraju i povređuju sebe i druge i mogu ostati sa malo prijatelja i nestabilnim brakovima (Kantor, 2002).

Dok se asertivnost obično ogleda u čvrstom, ali smirenom ponašanju i interakcijama, ona nije agresivna. Uprkos tome što je samouveren i siguran, asertivni pojedinac ostaje pristojan, povećava svoje samopoštovanje i zarađuje poštovanje drugih.