Psihosomatski poremećaj predstavlja oboljenje nekog organa izazvano dejstvom psihičkih faktora. Što znači da telesni simptomi koji se javljaju nemaju organsko, već psihičko poreklo.
Stres, traumatični događaji, nerešeni socijalni konflikti, nerešeni unutrašnji psihički sukobi samo su neki od psihičkih problema koji mogu da dovedu do poremećaja funkcije organa. Odnosno, mogu da dovedu somatizacije, kako se naziva proces razvijanja telesnih simptoma koji su odraz mentalnih stanja.
U početku, psihosomatski poremećaj ne ostavlja vidljive telesne tegobe, ali ako potraje može da preraste u psihosomatsku bolest, dovodeći do ozbiljnih oštećenja organa.
Imajući u vidu težinu posledica koje ostavlja psihosomatski poremećaj psihijatrijska ordinacija Niš, Psiho centar MM vam otkriva rizik njegovog nastanka.
Psihosomatski poremećaji su poznati od davnina
Da postoji neraskidiva vezu između psihe i tela znali su još antički mislioci. Upravo na to je ukazivao Sokrat ističući da se “telo ne može izlečiti ako se ne leči duša”. Dok je Hipokrat smatrao da se za uspešno izlečenje mora lečiti “ne samo bolest, već i bolesnik”.
Persijski lekari, Ahmed ibn Sahl al-Balkhi i Hali Abasa, takođe, su uvideli da pojedini fizički problemi proističu iz uma, te su zapažanje o interakciji fizioloških i psiholoških funkcija u telu izneli u svojim spisima.
Termin “psihosomatski poremećaj” pojavio se u 19. veku. Naziv potiče od grčkih reči “psihe”, tj. psiha, “soma”- telo, čime je pokazana veza između psihe i tela. Pojam je prvi upotrebio nemački lekar Johann Christian August Heinroth 1818. godine prilikom lečenja insomnije.
Međutim, zvanično je uveden u medicinu tek početkom narednog veka zahvaljujući Franzu Alexanderu. Ovaj mađarski psihijatar objasnio je 7 bolesti u čijoj osnovi leži psihički faktor. Na njegovoj listi našle su se astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulceroznikolitis, reumatoidniartritis i neurodermatitis.
Najnoviji holistički pristup posmatra gotovo sve bolesti, od gripa do raka, kao psihosomatske, tako da psihosomatski poremećaji obuhvataju širu grupu fizičkih problema.
Zašto nastaje psihosomatski poremećaj?
Stres je glavni krivac za psihosomatski poremećaj. On dovodi do promena u neuro-endokrinom i imunološkom sistemu koje se manifestuju kroz ubrzani rad srca, otežano disanje, pojačano znojenje, vrtogavice, glavobolje, pritisak u grudima, crvenilo na licu, osećaj nadutosti, osećaj trnjenja ekstremiteta, probleme sa varanjem…
Sve ove reakcije, zapravo, predstavljaju sindrom prilagođavanja na stres. Međutim, kada osoba ne može da prepozna uzrok stresa i da ga reši na svesnom nivou simptomi se pogoršavaju, preteći da se razviju u ozbiljne telesne tegobe.
Ipak, trebate imati u vidu da ne reaguje svako isto na stresne situacije. Ona u velikoj meri zavise od karaktera. Istraživanja su pokazala da introvertne ličnosti, koje su sklonije socijalnoj distanci, teže reaguju na stres. Veći rizik od psihosomatskih poremećaja imaju i ljudi koji potiskuju svoja osećanja, koji su osetljiviji na konflikte, kao i oni koji nisu spremni na kompromisno rešenje.
Najčešći psihosomatski poremećaji
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, psihosomatski poremećaji se dele na određene grupe bolesti.
Tipične su digestivne bolesti: čir na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu, Kronova bolest, gastritis, gastroezofagusna refluksna bolest, duodenalni ulkus, hronična opstipacija. Zatim, kardiovaskularne bolesti kao što su hipertenzija, koronarna bolest, angina pektoris, aritmija.
Pojava akni, ekcema, urtikaria i drugih kožnih problema se povezuje sa psihosomatskim poremećajima. Tu spadaju i dijabetes, poremećaji u radu štitne žlezde, bronhijalna astma, reumatološke bolesti, kao i ginekološke tegobe, uključujući bolne menstruacije.
Lečenje psihosomatskih poremećaja zahteva ne samo medikamentni tretman za otklanjanje fizičkih tegoba, već i psihoterapiju koja ima za cilj da pomogne pacijentu da prepozna stresne situacije i da nauči kako da se nosi sa njima, umesto da se negativna osećanja gomilaju u umu. U tome vam može pomoći tim iskusnih psihijatara, psihologa i pedagoga Psiho centra MM.
