PORODIČNA PSIHOTERAPIJA

PORODIČNA PSIHOTERAPIJA

Sistemska porodična terapija je terapijski model čiji se pristup ogleda u shvatanju porodice kao sistema (celine), koja se sastoji od subsistema (bračni, roditeljski, sibling-braća i sestre) i pojedinaca.

Delovi sistema su u međusobnoj interakciji i kroz nju utiču jedni na druge. Promena u jednom delu porodičnog sistema utiče na promene u ostalim delovima.
Takva međuzavisnost pokazuje da je svaki pojedinac velikim delom oblikovan porodicom iz koje potiče (njenom strukturom, organizacijom, specifičnim odnosima među članovima, načinom komunikacije, pravilima koja vladaju u njoj).
Porodica u kojoj smo rođeni, rastemo, razvijamo se, učimo o sebi i drugima, formiramo obrasce ponašanja i interakcija jeste naša porodica porekla.

Zavisno od iskustva koje smo imali, naši odnosi će biti manje ili više funkcionalni.
Funkcionalnim porodicama smatraju se one porodice koje uspevaju da se menjaju i prilagođavaju novonastalom kontekstu uvažavajući potrebe svakog pojedinačnog člana kao i potrebe ili zahteve širih sistema čijih su deo.

Sistemski pristup daje rezultate u radu sa porodicama, partnerima i pojedincima.

Problemi kod kojih je sistemska porodična psihoterapija dobar izbor:
• Razvojni problemi porodice i adaptacija na novonastale okolnosti: ulazak u brak, rođenje deteta, polazak deteta i školu/vrtić, adolescencija, razdvajanje dece i roditelja, starost roditelja i život bez dece u porodici)
• Roditeljstvo
• Bračni i porodični konflikti
• Separacija i razvod
• Gubitak i tugovanje
• Socijalna adaptacija
• Anksiozna i depresivna stanja
• Posle-porođajna depresija
• Sterilitet
• Poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija, gojazost)
• Bolesti zavisnosti ( alkoholizam, narkomanija, kockanje…)
• Traumatska iskustva i iskustva nasilja
• Emocionalni problemi dece i adolecenata
• Poremećaji ponašanja dece i adolecenata
• Individualni i profesionalni stres, itd.

CILJ PORODIČNE TERAPIJE

Porodična terapija pomaže članovima porodice da izraze i istraže svoje teške misli i osećanja na siguran način, da razumeju iskustvo i poglede na svet koji imaju drugi članovi, da nauče da adekvatno vode računa o potrebama jedni drugih, da razviju svoje snage i naprave korisne promene u svojim odnosima i životu; pomaže im da razumeju i unaprede načine međusobne komunikacije i rešavanja konflikata i na taj način prevaladaju krize, bez obzira da li su one očekivane ili iznenadne.

KAKO IZGLEDA PORODIČNA PSIHOTERAPIJA?

Porodičnu terapiju sprovodi porodični savetnik ili psihotereapeut i za nju je karakterističan način sagledavanja problema u kontekstu celine, a ne u kontekstu pojedinca, Tako porodična psihoterapija može biti realizovana sa svim članovima, samo sa nekim članovima porodice ili sa pojedincem, smatrajući ga samo delom celine kojoj pripada i podrazumevajući da promena u jednom delu porodice, nužno kreira i promenu cele porodice. Terapijske seanse se obično odigravaju jednom nedeljno, a po potrebi češće ili ređe, u sigurnom okruženju u kom mišljenje svih članova porodice biva uvaženo i gde svi članovi porodice mogu podjednako učestvovati u rešavanju problema, kreiranju rešenja i stvaranju novog, unapređenog, porodičnog funkcionisanja.

Porodična psihoterapija je namenjena:

• Porodici u kojoj nema kontakta ili je kontakt zamagljen.
• Porodicama u kojima nema komunikacije.
• Porodicama  u kojima je način funkcionisanja konflikt.

Psihoerapijom se rešavaju pitanja:

• Roditeljstva
• Odnosa roditelj – dete
• Tuge zbog gubitka nekog člana porodice
• Pomoć pri učenju
• Ostalo

Problemi u porodičnoj terapiji posmatraju se na nivou relacija i tako se, umesto u pojedincu, problemi razmatraju porodičnom kontekstu. Dakle, problem nikad nije u pojedincu već u odnosima i relacijama koje ostvaruje u porodici. Može se reći da su porodični odnosi klijent terapije.