Migrena predstavlja neurološko oboljenje. Karakteriše je bol jakog intenziteta koji se prostire na jednoj strani glavi. Odatle i njen naziv koji je potiče iz grčkog „hemikranija“ tj. od reči „hemi“, što znači polovina i „kranion“ – lobanja.
Osim po jakom intenzitetu migrena se prepoznaje po pulsirajućem bolu koji ima tendenciju ponavljanja na identičan ili gotovo identičan način. Pri čemu može da traje 4 do 72 sata.
Ova vrsta glavobolje je veoma česta. Procenjuje se da svaki 7. čovek na svetu pati od nje. Oboljevanju su sklonije žene. Statistički podaci pokazuju da oko 20 odsto dama u svetu pati od migrenoznih napada, dok taj problem ima 5 odsto muškaraca.
Nažalost, migrena je prisutna i među mlađom populacijom. Skoro 4 odsto dece uzrasta od 7 do 15 godina oboli od nje.
Migrena je jedan od najstarijih poznatih zdravstvenih problema
Još su drevni Egipćani znali za migrenu. O tome svedoče zapisi na Ebersovom papirusu, koji je napisan oko 1200. godine pre Nove ere. Grčki lekar Hipokrat je opisao bolest navodeći karakteristične simptome, kao što je bol u jednoj polovini glave, poremećaj vida, povraćanje…
U 2. veku Aretej iz Kapadokije je prvi upotrebio zvanični naziv, a Galen iz Pergamona je dao detaljnije tumačenje. Ovaj grčki lekar i filozof je prvi uvideo da bol nastaje iz moždane ovojnice i krvnih sudova glave. Nauka je mnogo vekova kasnije potvrdila njegovo zapažanje, tj. da migrena nastaje usled širenja krvnih sudova u mozgu koji dovode do udara u moždane ovojnice.
Značajan pomak u shvatanju problema dao je Luj Hijacint Tomas 1887. godine, otkrivši da postoje 2 tipa migrene – migrena sa aurom (migraine ophthalmique) i migrena bez aure (migraine vulgaire). Njegova podela se koristi i danas, u modernoj medicini.
Šta izaziva migrenu?
Tačan uzrok nastanka migrene nije poznat, te se smatra da je izazvana kombinacijom više faktora.
Kao i kod mnogih zdravstvenih problema, genetika igra važnu ulogu. Odnosno, u 50 odsto slučajeva se javlja ukoliko je registrovana kod jednog od roditelja.
U glavne fiziološke faktore se svrstavaju stres, premor i nedostatak sna. Mada i disbalans hormona može da utiče na pojavu problema. Upravo zbog toga je migrena češća kod žena, naročito u toku menstruacije i ovulacije. Neretko prati i period trudnoće i menopauze.
Utvrđeno je da postoji i uzročno-posledična veza između ove vrste glavobolje i depresije. Naime, pojava boli koja traje više sati utiče na raspoloženje. Sa druge strane, osobe koje se bore sa depresijom češće pate od migrene.
Problem, takođe, mogu da izazovu i životne navike – prekomerno konzumiranje kafe, alkohola, cigareta, veštačkih zaslađivača. I neredovni obroci i nedovoljan unos tečnosti su mogući pokretači. Čak i lekovi za astmu, anginu pektoris i povišeni krvni pritisak mogu da dovedu do nastanka bolesti.
Koji su simptomi migrene?
Postoje određeni simptomi koji prethode migrenoznom napadu. Oni se javljaju satima, pa i danima pre, a obuhvataju promene raspoloženja, povećani apetit, ukočenost u vratu, učestalo mokrenje…
Tokom trajanja migrene uz pulsirajući bol javlja se mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo, zvuk i mirise, pa i začepljenost nosa. Kod trećine pacijenata u toku, ali i pre pojave migrene, javlja se aura. Ona se manifestuje smanjenom oštrinom vida, gubitkom delova vidnog polja, kao i svetlucanjem ili treperenjem pred očima. Ponekad dolazi i do slabosti ili trnjenja ekstremiteta i problema sa koncentracijom. Aura traje, obično, od nekoliko minuta do manje od jednog sata.
Posle migrene, u postdrom fazi, koja traje oko 24 časa, nastaju osećaj umora i iscrpljenosti, vrtoglavice, nervoza.
Migrena je ozbiljni problem koji ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Zato je ne trebate zanemarati, već sa pojavom prvih simptoma potražite pomoć u Psiho centru MM. Da bi se postavila jasna dijagnoza i isključili drugi problemi, naš tim izvodi elektroencefalografija (EEG) snimanje kojim se ispituje aktivnost mozga.
