Mesečarenje, takođe poznato kao somnambulizam, je poremećaj uzbuđenja u snu bez brzih pokreta očiju (NREM – non-rapid eye movement), jer se obično javlja tokom ne-REM faza spavanja. (Noćni terori su drugi najčešći poremećaj NREM uzbuđenja u snu.) Zajedno sa srodnim poremećajem govora u snu i drugim stanjima, hodanje u snu se klasifikuje kao parasomnija, ili abnormalno ponašanje koje se javlja tokom spavanja.
Mesečarenje predstavlja stanje izmenjene svesti u kome se kombinuju fenomeni spavanja i budnog stanja.
Mesečarenje obično uključuje ustajanje pojedinca iz kreveta, hodanje okolo, a ponekad čak i obavljanje složenih zadataka kao što je jelo. Osoba koja hoda u snu se ne seća preduzetih radnji i izgleda da je budna – na primer, oči su joj možda otvorene – ali nisu. Mesečarenje je najčešće kod djece između 6 i 12 godina, iako ga mogu iskusiti ljudi bilo kojeg uzrasta, a ponekad se javlja i u porodicama.
U većini slučajeva, hodanje u snu je bezopasno, ali ponavljane pojave, posebno one koje dovode osobu ili njihove partnere ili voljene u opasnost, ili redovno remete san drugih, treba rešiti uz pomoć lekara. Pomoć treba tražiti i kada hodanje u snu uključuje složenije i potencijalno opasne aktivnosti, kao što je izlazak iz kuće ili vožnja automobila.
Simptomi
Epizode mesečarenja se uglavnom javljaju u prvoj trećini večernjeg ciklusa spavanja, tokom ne-REM spavanja; ponekad se mogu javiti bliže jutarnjim satima, kako se osoba približava budnosti. Mesečar zaista spava kada sedi, ustaje i hoda. Ponekad će koristiti kupatilo, oblačiti se ili pomerati nameštaj ili druge predmete, sve dok spavaju. Epizoda mesečarenja obično traje od samo nekoliko sekundi do oko 10 minuta, ali se može produžiti do 30 minuta ili više.
Znaci i simptomi hodanja u snu, kako je navedeno u DSM-5, uključuju:
• Prazan izraz
• Sedenje tokom spavanja
• Imati otvorene oči; izgleda da je budan
• Šetnja dok spava
• Aktivnosti kao što su korišćenje kupatila, oblačenje ili vožnja automobila
• Govoreći gluposti
• Osećaj dezorijentisanosti nakon buđenja
• Ne sećam se mesečarenja
Da bi se postavila dijagnoza NREM poremećaja uzbuđenja u snu, epizode hodanja u snu moraju doneti individualno klinički značajno oštećenje ili uznemirenost – ili značajno poremetiti živote članova njihovih domaćinstava. Epizode mogu izazvati akutnu sramotu i poremetiti romantične, porodične ili društvene odnose. Kliničar generalno uzima u obzir ometajuće efekte epizoda više nego njihovu učestalost kada određuje dijagnozu ili put lečenja.
Uzroci
Izgleda da hodanje u snu ima jaku genetsku komponentu. Porodična istorija može biti prisutna kod do 80 posto onih koji hodaju u snu, a ako oba roditelja imaju istoriju mesečarenja, 60 posto vjerovatnoće da će njihova djeca sama hodati u snu.
Za ljude koji su skloni hodanju u snu, nekoliko faktora rizika može povećati verovatnoću epizoda, uključujući upotrebu sedativa, groznicu, nedostatak sna, poremećaje u rasporedu spavanja, iscrpljenost i fizički ili emocionalni stres ili anksioznost.
Medicinska stanja kao što su parcijalni kompleksni napadi mogu biti povezana sa hodanjem u snu, a stanje takođe može biti simptom organske disfunkcije mozga kod starijih odraslih osoba.
Tretman
Ne postoje specifični tretmani za hodanje u snu – većina dece će vremenom prerasti iz poremećaja – ali poseta lekaru se preporučuje za uporne epizode, a ako se čini da anksioznost, stres ili neko drugo stanje izazivaju takvo ponašanje, može se preporučiti procena mentalnog zdravlja, au nekim slučajevima i lekarski pregled. Lekar može preporučiti lekove za smirenje kratkog dejstva kako bi se smanjile epizode u nekim pojedincima.
Pošto ozbiljni poremećaji obično ne prate hodanje u snu, koraci za poboljšanje higijene spavanja mogu biti sve što je potrebno da bi se smanjile pojave, uključujući više pažnje na konzumiranje alkohola ili depresiva; dovoljno sna i izbegavanje iscrpljenosti i umora; i ograničavanje stresa i anksioznosti. Stručnjaci takođe snažno savetuju da preduzmete korake za smanjenje potencijala za povrede, kao što je stvaranje okruženja za spavanje bez prepreka tako što ćete uraditi sledeće:
• Obložite pod oko kreveta dušekom ili jastucima
• Oblaganje uglova obližnjeg nameštaja
• Zaštita prozora
• Uklanjanje opasnih predmeta, poput oružja ili oštrih predmeta, iz spavaće sobe
• Zaključavanje vrata i prozora
• Spavanje u odvojenoj sobi od partnera u krevetu dok simptomi ne budu pod kontrolom
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
