Sve što treba da znate o autizmu kod odraslih

Znaci autizma sa nižim potrebama za podrškom kod odraslih

Većinu vremena, istaknuti simptomi ASD-a se dijagnostikuju kod male dece oko malog uzrasta.

Ako ste odrasla osoba kojoj nije dijagnostikovan autizam, ali verujete da ste možda u spektru, moguće je da se smatrate autističnim sa nižim potrebama za podrškom. U prošlosti, ovo se nazivalo „visokofunkcionalnim” autizmom.

Sledeći znaci autizma kod odraslih su:

Društvena komunikaciona ponašanja

• Imate problema sa čitanjem društvenih znakova.
• Učestvovanje u razgovoru je teško.
• Imate problema u vezi sa mislima ili osećanjima drugih.
• Ne možete dobro da čitate govor tela i izraze lica. (Možda nećete moći da kažete da li je neko zadovoljan ili nezadovoljan vama.)
• Koristite ravne, monotone ili robotske obrasce govora koji ne saopštavaju šta osećate.
• Izmišljate svoje opisne reči i fraze.
• Razumevanje figura govora i izraza (poput „Ptičica rano uhvati crva“ ili „Ne gledaj poklon konja u usta“) je teško.
• Ne volite da gledate u nečije oči kada razgovarate sa njima.
• Razgovarate istim obrascima i tonom bez obzira da li ste kod kuće, sa prijateljima ili na poslu.
• Mnogo pričate o jednoj ili dve omiljene teme.
• Pravite buku na mestima gde se očekuje tišina.
• Graditi i održavati bliska prijateljstva je teško.

Restriktivna i ponavljajuća ponašanja

• Imate problema da regulišete svoje emocije i svoje reakcije na njih.
• Promene u rutini i očekivanjima izazivaju jaka osećanja koja mogu uključivati ispade ili slomove.
• Kada se desi nešto neočekivano, odgovarate emocionalnim slomom.
• Uznemirite se kada se vaše stvari pomeraju ili preuređuju.
• Imate krute rutine, rasporede i dnevne obrasce koje morate održavati bez obzira na sve.
• Imate ponavljajuća ponašanja i rituale.

Drugi znaci

• Veoma vam je stalo i znate o nekoliko specifičnih oblasti interesovanja (kao što su istorijski period, serija knjiga, film, industrija, hobi ili oblast studija).
• Veoma ste uspešni u jednoj ili dve izazovne akademske oblasti. Neki autistični ljudi mogu biti veoma dobri u nekim oblastima, dok takođe imaju velike poteškoće da dobro rade u drugim.
• Veoma ste osetljivi na senzorne unose (kao što su bol, zvuk, dodir ili miris), ili ste mnogo manje osetljivi na ove stvari od drugih ljudi.
• Osećate se kao da ste nespretni ili imate poteškoća sa koordinacijom.
• Radije radite i igrate se sami, a ne sa drugima.
• Drugi vas doživljavaju kao ekscentrika ili akademika.
• U mogućnosti ste da naučite složene detalje i da ih pamtite dugo vremena.
• Dobro učite vizuelno ili slušajući.

Dijagnoza autizma kod odraslih

Trenutno ne postoje dijagnostički kriterijumi ASD posebno za odrasle. Ali trenutni kriterijumi DSM-5 mogu se prilagoditi i koristiti za ovu starosnu grupu.

Kliničari prvenstveno postavljaju dijagnozu ASD kod odraslih kroz niz ličnih zapažanja i interakcija. Oni takođe uzimaju u obzir sve simptome koje osoba navodi da doživljava.

Ako ste zainteresovani da budete procenjeni na ASD, počnite sa svojim porodičnim lekarom, koji će vas proceniti da biste bili sigurni da ne postoji osnovna fizička bolest koja objašnjava vaše ponašanje. Vaš lekar vas tada može uputiti psihijatru ili psihologu na detaljnu procenu.

Problemi sa izveštavanjem

Kliničar će želeti da razgovara sa vama o svim pitanjima koja imate u vezi sa komunikacijom, emocijama, obrascima ponašanja, opsegom interesovanja i još mnogo toga.

Odgovaraćete na pitanja o vašem detinjstvu, a vaš lekar će možda zatražiti da razgovara sa vašim roditeljima ili drugim starijim članovima porodice kako bi stekao njihovu perspektivu o vašim doživotnim obrascima ponašanja.

Ako se dijagnostički kriterijumi za decu koriste kao referenca, vaš lekar može da postavlja pitanja vašim roditeljima sa te liste, oslanjajući se na njihova sećanja na vas kao deteta za dodatne informacije.

Potencijalni faktori

Ako vaš lekar utvrdi da niste pokazivali simptome ASD-a u detinjstvu, već ste umesto toga počeli da doživljavate simptome kao tinejdžer ili odrasla osoba, možda ćete biti procenjeni na druge moguće mentalno zdravlje ili afektivne poremećaje.

Pošto se većina dijagnoza autizma postavlja kod dece, može biti izazov pronaći zdravstvenog radnika koji će dijagnostikovati odrasle.

Postoji li test za autizam odraslih?

Ne postoje medicinski testovi za ASD, bez obzira na vaše godine. To znači da se ASD ne može otkriti korišćenjem metoda kao što su testovi krvi ili testovi slikanja.

Umesto toga, lekar će pregledati ponašanje kako bi postavio dijagnozu ASD. Za odrasle, ovo obično znači ličnu posetu gde lekar postavlja pitanja i procenjuje kako reagujete. Oni će takođe uzeti u obzir simptome koji su sami prijavili.

Mnogi psiholozi koriste Raspored dijagnostičkog posmatranja autizma, drugo izdanje (ADOS-2), pouzdani izvor, dijagnostičku procenu kada procenjuju odrasle.

ASD upitnici za odrasle koji se sami postavljaju dostupni su na mreži. Ovi testovi uključuju koeficijent spektra autizma (AK) i derivate poput AK-10, AK-20 i AK-S, između ostalih. Ovi testovi nisu isto što i profesionalna evaluacija i ne treba ih posmatrati kao definitivne.

Potencijalne prednosti života sa dijagnozom autizma

Dobivanje dijagnoze ASD kao odrasle osobe može značiti bolje razumevanje sebe i vašeg odnosa prema svetu. I može vam pomoći da naučite kako da bolje radite sa svojim prednostima i ojačate oblasti vašeg života koje su pogođene.

Postavljanje dijagnoze može vam pomoći da steknete drugačiji pogled na svoje detinjstvo. Takođe može pomoći onima oko vas da razumeju i više saosećaju sa vašim jedinstvenim karakteristikama.

Bolje razumevanje sopstvene situacije može vam pomoći da pronađete nove i inventivne načine za rad sa svojim snagama i kvalitetima. Takođe možete da sarađujete sa svojim lekarom i svojim najmilijima kako biste tražili podršku koja bi mogla biti prava za vas.

Podrška odraslima sa autizmom

Odraslima se generalno ne pruža ista podrška kao deci sa ASD. Ponekad se odrasli sa ASD-om mogu lečiti kognitivnom, verbalnom i primenjenom terapijom ponašanja.

Imajte na umu da su određene terapije kao što je primenjena analiza ponašanja (ABA) kontroverzne u autističnim zajednicama. Neke grupe za zastupanje kao što je Mreža za samozastupanje sa autizmom ne podržavaju upotrebu ABA.

Uopšteno govoreći, želećete da tražite konkretnu podršku na osnovu uticaja koje doživljavate. To može uključivati anksioznost, socijalnu izolaciju, probleme u vezi ili poteškoće u poslu.

Neke mogućnosti uključuju:

Psihijatar ili psiholog
Psihijatar je lekar i kvalifikovan je da postavi zvaničnu medicinsku dijagnozu ASD. Postoje neki psihijatri koji su čak specijalizovani za ASD. Licencirani psiholozi (PhD) su takođe kvalifikovani da postavljaju ove dijagnoze i mogu biti pristupačniji u nekim oblastima.

U nekim državama, drugi licencirani stručnjaci za mentalno zdravlje, kao što su socijalni radnici, takođe mogu dati zvanične procene ASD.

Možda će biti potrebna zvanična dijagnoza za pokrivanje povezanih troškova kao što je terapija preko vašeg pružaoca zdravstvenog osiguranja. Takođe može pomoći da se kvalifikujete za državnu zaštitu i programe, iako se oni mogu razlikovati u zavisnosti od države.

Lekovi
Psihijatar vam takođe može propisati lekove. Ovo bi moglo pomoći u ublažavanju simptoma poremećaja kao što su anksioznost ili depresija, koji se ponekad javljaju uz ASD.

Socijalni radnik
Socijalni radnici mogu igrati važnu ulogu u podršci autističnim osobama. Možda su upoznati sa lokalnim resursima i grupama za samozastupanje. Neki socijalni radnici mogu pružiti podršku kao voditelji slučaja, pomažući da se olakša odgovarajuća mentalna i medicinska nega.

Terapija
Postoji mnogo vrsta terapije koje mogu biti od pomoći odraslim osobama sa autizmom, kao što je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), fizikalna terapija ili radna terapija.

Psiholog može pružiti opšte savetovanje ili terapiju bilo individualno ili u grupnom okruženju.

Profesionalna rehabilitacija
Savetnik za profesionalnu rehabilitaciju (VR) može vam pomoći da procenite vaše specifične snage i potrebe kada je u pitanju rad. Oni vam tada mogu pomoći u pronalaženju ili zadržavanju zaposlenja. Ovo je državna služba koja se razlikuje od države do države.

Ako vam je dijagnostikovan ASD, moguće je potražiti podršku koja vam pomaže da poboljšate kvalitet života i izglede za napredovanje. Iako nije tako uobičajeno da se odraslima dijagnostikuje ASD kao deci, više odraslih traži da budu procenjeni na autizam.

U nekim slučajevima, postavljanje dijagnoze može biti korak ka pozitivnim ishodima kao što su pristup resursima, razumevanje sopstvenih snaga i izgradnja veza sa drugim autističnim osobama.