Egzistencijalna anksioznost je osećaj straha ili panike koji nastaje kada se osoba suoči sa ograničenjima svog postojanja. Misli o smrti, besmislenosti života ili beznačajnosti sebe mogu izazvati egzistencijalnu anksioznost.
Ljudi se mogu osećati preplavljeno, beznadežno i bespomoćno. Međutim, dok egzistencijalna anksioznost može učiniti život izazovnijim, ona takođe može biti katalizator za rast i promene.
Ovaj članak razmatra egzistencijalnu anksioznost i kako pojedinac može da se nosi sa njom i povrati duševni mir.
Šta su egzistencijalne misli?
Egzistencijalne misli su one koje se fokusiraju na smisao i svrhu života i smrtnosti. Oni mogu biti pozitivni ili negativni. Međutim, ljudi ih mogu doživljavati kao negativne jer ističu ranjivost života.
Mnogi ljudi imaju egzistencijalne misli u nekom trenutku svog života. Međutim, neki se više zadržavaju na njima nego drugi. Neki mogu čak doživeti egzistencijalnu krizu, period intenzivnog razmišljanja i anksioznosti o svrsi života.
Egzistencijalne misli su prirodni deo ljudskog iskustva. Iako mogu biti uznemirujuće, mogu biti i izvor utehe.
Za neke, oni mogu pružiti osećaj svrhe ili smisla u inače haotičnom i nepredvidivom svetu. Drugi će možda naći utehu u činjenici da će se svi jednog dana suočiti sa smrću.
Šta je egzistencijalna anksioznost?
Egzistencijalna anksioznost je oblik anksioznosti koji proizilazi iz razmišljanja o postojanju i sebi. Osoba može imati osećaj nesigurnosti, straha, izolacije i usamljenosti. Ljudi takođe mogu iskusiti osećaj praznine ili besmisla.
Osoba može razviti egzistencijalnu anksioznost zbog prethodnih postupaka ili odluka, koje izazivaju egzistencijalnu krivicu ili žaljenje zbog izgubljenih šansi.
Neki stručnjaci pretpostavljaju da egzistencijalna anksioznost utiče na sve i da ima tri karakteristike:
• Zabrinutost zbog sudbine i smrti
• Strepnja od praznine i besmisla
• Zabrinutost zbog krivice i nepoštovanje moralnih standarda
Lekari se takođe mogu odnositi na egzistencijalnu anksioznost kao na egzistencijalnu krizu.
Kako se to može porediti sa drugim vrstama anksioznosti?
Anksioznost je prirodna reakcija na stres. To je osećaj nelagodnosti, brige ili straha od budućeg događaja. Svako u nekom trenutku svog života ima osećaj anksioznosti. Međutim, ako neko doživljava redovne i nesrazmerne nivoe anksioznosti, možda ima anksiozni poremećaj.
Osoba može doživeti anksioznost zbog određenih događaja. Primeri mogu uključivati anksioznost odvajanja, socijalnu anksioznost ili specifične fobije od objekata ili situacija.
U poređenju sa tim, egzistencijalna anksioznost je apstraktnija i manje vezana za konkretne događaje ili situacije. Umesto toga, to je opštiji osećaj nelagodnosti ili straha od celokupnog ljudskog postojanja.
Simptomi egzistencijalne anksioznosti
Ljudi mogu da doživljavaju egzistencijalnu anksioznost veoma različito. Znaci i simptomi možda neće biti vidljivi drugima dok ih osoba internalizuje.
Spolja, pojedinac koji doživljava egzistencijalnu anksioznost može izgledati potpuno smiren. Međutim, njihov um može biti u previranju.
Neki znaci egzistencijalne anksioznosti mogu uključivati:
• Ima poteškoća u donošenju odluka
• Osećaj kao da je život borba
• Imati bolne emocije, kao što su očaj ili žaljenje
• Povlačenje iz društvenih aktivnosti ili voljenih osoba
• Preispitivanje verovanja
• Doživljavaju napade panike
Lečenje egzistencijalne anksioznosti
Ne postoji specifičan tretman za egzistencijalnu anksioznost. Način za smanjenje simptoma je ispitivanje i istraživanje osećanja i prihvatanje da su ona normalan deo života.
Terapeut može pomoći pojedincima da rade kroz svoje emocije i egzistencijalnu anksioznost.
Rad sa terapeutom pomaže ljudima da nauče više o sebi i razumeju čitav spektar svojih misli i osećanja. Ovo može pomoći u smanjenju anksioznosti i poboljšanju blagostanja osobe.
Ljudi mogu smatrati da je egzistencijalna terapija posebno korisna. Ovaj oblik terapije je pomaganje ljudima da identifikuju i prihvate svoju slobodu i izazove ljudskog stanja.
Logotherapi je još jedna opcija. Ovaj terapeutski pristup pomaže ljudima da pronađu smisao života. Fokus je na budućnosti i sposobnosti osobe da izdrži teškoće dok traži svrhu.
Psihijatar i psihoterapeut Viktor Frankl razvio je terapiju nakon što je preživeo nacističke koncentracione logore. Verovao je da je glavna motivacija za ljude želja da pronađu smisao života.
Ljudi mogu pronaći terapeuta tako što će pitati svog stručnjaka primarne zdravstvene zaštite za preporuke.
Dijagnoza egzistencijalne anksioznosti
Ne postoji specifičan test za dijagnozu egzistencijalne anksioznosti. Umesto toga, lekar može da zasniva svoju dijagnozu na osnovu simptoma, misli i osećanja osobe. Oni takođe mogu pitati o porodičnoj istoriji pojedinca i relevantnim uslovima mentalnog zdravlja.
Lekar ili psihijatar takođe mogu obaviti fizički pregled i naručiti razne testove krvi kako bi isključili druga potencijalna stanja koja mogu izazvati simptome. Na primer, pojedinac može imati anksiozni poremećaj ili depresiju.
Izgledi
Egzistencijalna anksioznost je deo života većine ljudi. To je rezultat ljudske svesti o njihovoj smrtnosti i spoznaje da je život na kraju neizvestan.
Iako pojedinac ponekad može smatrati da je egzistencijalna anksioznost neodoljiva, ona ne mora da kontroliše nečiji život. Terapeut može pomoći nekome da razume i upravlja svojom anksioznošću.
Kroz terapiju, osoba može naučiti kako da pronađe smisao u svom životu i da se nosi sa izazovima ljudskog postojanja.
Rezime
Egzistencijalna anksioznost je osećaj nelagode, straha ili strepnje povezan sa mislima o smrti ili nepostojanju sebe.
To je normalan deo ljudskog stanja i većina ljudi u nekom trenutku iskusi egzistencijalnu anksioznost. To se dešava zato što su ljudi svesni svoje smrtnosti i shvataju da je život na kraju neizvestan.
Ljudi mogu da doživljavaju egzistencijalnu anksioznost veoma različito. Neki znaci egzistencijalne anksioznosti mogu biti teškoće u donošenju odluka, osećaj kao da je život borba, povlačenje iz društvenih aktivnosti i preispitivanje uverenja.
Ne postoji specifičan tretman za egzistencijalnu anksioznost. Način za smanjenje simptoma je ispitivanje i istraživanje osećanja i prihvatanje da su ona normalan deo života. Rad sa terapeutom može pomoći.
Psihijatrijska ordinacija Niš – Psiho Centar MM u svom timu ima specijalizovan stručni kadar usredsređen na sve oblasti psihijatrije sa višegodišnjim iskustvom u radu kako sa odraslima, tako i sa decom.
Svaki problem je rešiv, zato nemojte da čekate da vam naruši kvalitet života i zdravlje, Vama i Vaše dece, već na vreme potražite pomoć u Psiho centru MM.
Ukoliko niste u mogućnosti lično da dođete, možemo da organizujemo kućne posete psihijatra / psihoterapeuta, kao i savetovanja putem vibera ili skype-a.
📱 +381 (0) 69 12-98-136 (Mob./Viber/WhatsApp)
📍 Patrisa Lumumbe 26, 18000 Niš
