“Boreout” sindrom je relativno novi koncept u oblasti psihologije rada, koji je počeo da dobija na značaju u poslednjih nekoliko godina. Termin “boreout” potiče od engleske reči “boredom”, što znači dosada, i opisuje stanje koje nastaje kada zaposleni doživljavaju hronični nedostatak izazova, stimulacije i interesovanja na radnom mestu. Ovaj sindrom je u nekim aspektima suprotan poznatijem “burnout” sindromu, koji je povezan sa prekomernim radom i stresom.
Simptomi
Simptomi “boreout” sindroma mogu biti raznovrsni i često se preklapaju sa simptomima drugih psiholoških stanja. Glavne karakteristike ovog sindroma uključuju:
-Hronična dosada i nedostatak interesovanja
Zaposleni se konstantno osećaju neispunjeni i nezainteresovani za svoj posao. Osećaj da su njihovi zadaci nezanimljivi, jednostavni, ili nevažni može dovesti do osećaja besmislenosti.
-Nedostatak motivacije
Osobe koje pate od “boreout” sindroma često imaju nizak nivo motivacije za obavljanje svojih poslovnih zadataka. Ovo može dovesti do odugovlačenja i izbegavanja rada.
-Osećaj neispunjenosti i frustracije
Zaposleni mogu osećati da ne koriste svoje sposobnosti i veštine, što može dovesti do frustracije i nezadovoljstva.
-Smanjenje produktivnosti
Nedostatak angažovanja često vodi do smanjenja radne efikasnosti i produktivnosti.
-Psihološke posledice
Na duže staze, “boreout” sindrom može dovesti do anksioznosti, depresije, niskog samopouzdanja, pa čak i fizičkih simptoma poput glavobolje ili problema sa spavanjem.
-Izolacija i socijalni problemi
Zaposleni se mogu osećati izolovano od svojih kolega i rukovodilaca zbog nedostatka značajnih zadataka i izazova.
Prepoznavanje Boreout sindroma
“Boreout” sindrom nije formalno priznat u medicinskim dijagnostičkim sistemima, kao što su DSM-5 ili ICD-10, ali sve veći broj stručnjaka za radne odnose i psihologe priznaje njegovu stvarnost i uticaj na radno mesto. Prepoznavanje i adresiranje ovog sindroma je važno za poboljšanje blagostanja zaposlenih, kao i za povećanje produktivnosti i efikasnosti u organizacijama.
Lečenje i upravljanje “boreout” sindromom uključuje kombinaciju individualnih i organizacijskih pristupa. Ključno je prepoznati problem i aktivno raditi na njegovom rešavanju kako na individualnom, tako i na organizacijskom nivou. Evo nekoliko načina kako se može pristupiti lečenju:
-Promena perspektive i postavljanje ličnih ciljeva na individualnom nivou, važno je da osoba razvija samosvest o svojim interesima, veštinama i ciljevima. Postavljanje ličnih ciljeva i traženje načina za njihovo ostvarivanje unutar ili van radnog mesta može pomoći u prevazilaženju dosade i nezadovoljstva.
-Komunikacija sa nadređenima
Otvaranje dijaloga sa nadređenima o osećaju dosade i nedostatka izazova može biti ključno. Može se tražiti više odgovornosti, raznovrsnijih zadataka ili mogućnosti za profesionalni razvoj.
Obuka i profesionalni razvoj, uključivanje u dodatne obuke, seminare i radionice može pomoći u sticanju novih veština i znanja, što može povećati angažovanost na radnom mestu.
-Promena posla ili karijere, u nekim slučajevima, možda je najbolje rešenje promena radnog mesta ili čak karijere, posebno ako trenutni posao ne pruža mogućnosti za razvoj i rast preporučuju psihijatri i psiholozi.
-Psihološka podrška, konsultacije sa psihologom ili psihoterapeutom mogu pomoći u razumevanju i rešavanju ličnih uzroka boreouta, kao i u razvijanju strategija za suočavanje sa ovim sindromom.
-Promene na nivou organizacije
Organizacije bi trebale aktivno raditi na stvaranju stimulativnog i izazovnog radnog okruženja. To uključuje raznovrsnost zadataka, prilike za učenje i razvoj, kao i kulturu koja podstiče kreativnost i inovacije.
Kroz ovakav sveobuhvatan pristup, moguće je efikasno adresirati “boreout” sindrom, poboljšavajući kako individualno blagostanje tako i produktivnost na radnom mestu.
