Autizam se definiše kao „razvojno organsko oštećenje mozga koje se manifestuje nemogućnošću razvoja jezika i ostalih oblika društvene komunikacije“. Prema poslednjoj klasifikaciji spada u grupu poremećaja autističkog spektra.
Iako je autizam postavljen kao zaseban sindrom u drugoj polovini 20. veka, simptomi su opisivani vekovima. Najraniji dokumentovani zapis autizma potiče iz 1747. godine. Reč je o slučaju Hugh Blaira, škotskog lorda. Pet decenija kasnije u francuskoj oblasti Averon pronađen je napušteni dečak. „Divlje dete“, kako ga je javnost nazvala, pokazivalo je znake autizma. Student medicine Jean Itard podvrgao ga je programu ponašanja koji je osmišljen da mu pomogne u formiranju socijalne povezanosti i da podstakne govor imitacijom.
Reč „autizam“ uveo je Eugen Bleuler 1910. godine definišući simptome shizofrenije. Naziv potiče od grčke reči “autós“ koja označava morbidno divljenja samom sebi. Time je ovaj švajcarski psihijatar želeo da ukaže na „autistično povlačenje pacijenta u svoje maštarije, protiv kojih svaki spoljni uticaj postaje nepodnošljiva smetnja“.
Tačan broj osoba sa autizmom nije poznat. Procenjuje se da 2 od 1.000 imaju problem, pri čemu je zastupljeniji kod dečaka.
S obzirom da je po učestalosti treći nasledni razvojni poremećaj, odmah iza intelektualne ometenosti i cerebralne paralize, Psiho Centar MM vam otkriva kako da prepoznate rane simptome autizma.
Šta dovodi od autizma?
Od svih psihijatrijskih sindroma koji se ispoljavaju u detinjstvu, autizam je najviše istraživan, ali je njegov uzrok i dalje nepoznat. Zbog toga se smatra kompleksnim poremećajem koji izazvaju više faktora.
Genetika ima važnu ulogu, bez obzira što nijedan gen nije identifikovan kao tačan „okidač“. Ipak, primećeno je da se neka deca rađaju sa sklonošću ka autizmu. Odnosno, u pojedinim porodicama postoji obrazac javljanja.
Osim nasleđa, u faktore rizika ubrajaju se pojedini medicinski problemi, komplikacije u toku trudnoće i na porođaju. Najnovija istraživanja koja je sproveo Institut Karolinska u Stokholmu pokazala su da se šansa od oboljevanja povećava za 2 odsto ako majka u trudnoći ima virusnu infekciju.
Druga grupa naučnika ističe toksično okruženje i izloženost hemikalijama kao uzročnike oštećenja mozga koji podstiču razvoj autizma.
Kako se manifestuje autizam?
Autizam karakterišu oštećenja u socijalnoj interakciji, oštećenja u komunikaciji i ograničeni, repetitivni i stereotipni modeli ponašanja, interesovanja i aktivnosti. Na ova 3 nivoa se ispoljavaju i simptomi prepoznavanja
Deca i odrasli koji pate od autizma u interakciji sa drugima ne pokazaju znake neverbalne komunikacije, kao što su kontakt očima, izraz lica, položaj tela, gestikulacija. Takođe, nisu u stanju da ostvare dublji odnos sa vršnjacima, niti imaju potrebu i interesovanje da sa njima podele svoju radost.
U pogledu oštećenja komunikacije prisutno je kašnjenje, pa i potpuni izostanak razvoja govora, otežana komunikacija sa drugima, čak i neodazivanje na sopstveno ime.
Restriktivni, repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja, interesovanja i aktivnosti manifestuju se kratkom ili preteranom pažnjom na određene aktivnosti ili sadržaje, netipičnim igranjem sa igračkama, neobičnom vezanošću za predmete, stereotipnim i repetitivnim motornim pokretima kao što su uvrtanje ruku ili prstiju, ljuljanje.
Ovakvo ponašenje često prate nagle promene raspoloženja, povišena ili snižena osetljivost na zvuk, svetlost i dodir, hiperaktivnost ili pasivnost.
Autistične osobe imaju visoku toleranciju na bol, ali i nedostatak svesti o opasnosti iz spoljašnje sredine.
Kako živeti sa autizmom?
Autizam se veoma rano javlja, obično do 3. godine života. Nažalost, lek za bolest ne postoji, mada izvesni tretmani mogu da povećaju sposobnost deteta za razvoj i učenje novih veština.
Oni obuhvataju brojne metoda, kao što su učenje uz vizuelnu podršku, okupaciona terapija, trening socijalnih veština, terapija ponašanja. Zatim, rad sa defektologom – logopedom usmeren na kašnjenje u govoru, teškoće u opismenjavanju, alternativne vidove komunikacije. U okviru tretmana sprovodi se i lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja.
Autistične osobe ispoljavaju čitav niz različitih karakteristika i ponašanja. Zato Psiho Centar MM neguje individualni pristup prema svakom kako bi kreirao program koji će dati najbolje rezultate. Stručni tim čine neuropsihijatri, psihijatri, psiholozi, pedagozi i defektolozi sa višegodišnjim iskustvom u radu sa poremećajima autističkog spektra.
Znanje koje se konstantno nadograđuje, briga i posvećenost tima Psiho Centra MM omogućavaju kvalitetan život ne samo osobama sa autizmom, već i njihovim porodicama.
