Poremećaji gomilanja (opsesivni sakupljači)

Poremećaj gomilanja, poznat i kao opsesivno sakupljanje, predstavlja psihički poremećaj koji se karakteriše trajnim teškoćama u odbacivanju ili razdvajanju od stvari, bez obzira na njihovu stvarnu vrednost. Ovaj poremećaj može ozbiljno narušiti kvalitet života osobe, ali i odnose sa porodicom, prijateljima i širom zajednicom.

Šta je poremećaj gomilanja?

Poremećaj gomilanja (engl. Hoarding Disorder) je prepoznat kao poseban dijagnostički entitet u savremenoj psihijatriji. Osobe koje pate od ovog poremećaja doživljavaju snažnu psihološku nelagodnost pri samoj pomisli da bace ili poklone predmete, čak i kada su oni polomljeni, neupotrebljivi ili bez ikakve praktične svrhe.

Vremenom se u životnom prostoru nagomilava velika količina stvari, što može dovesti do nefunkcionalnosti doma – otežanog kretanja, nemogućnosti korišćenja kuhinje, kupatila ili spavaće sobe, kao i do povećanog rizika od požara i zdravstvenih problema.

Ko su opsesivni sakupljači?

Opsesivni sakupljači nisu „neuredni“ ili „lenji“ ljudi, kako se često pogrešno misli. Reč je o osobama koje:

• imaju snažnu emocionalnu vezanost za predmete
• veruju da će im ti predmeti nekada zatrebati
• osećaju krivicu, strah ili anksioznost kada treba nešto da bace
• često nemaju uvid u ozbiljnost problema

Poremećaj se najčešće javlja u odraslom dobu, ali njegovi prvi znaci mogu biti prisutni još u adolescenciji.

Zašto dolazi do gomilanja?

Uzroci poremećaja gomilanja su složeni i višefaktorski. Najčešći faktori uključuju:

• Psihološke traume (gubitak bliske osobe, razvod, ratna iskustva)
• Anksiozne i depresivne poremećaje
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) – iako gomilanje nije isto što i OKP, često su povezani
• Perfekcionizam i strah od pogrešne odluke
• Neurološke i genetske predispozicije

Za mnoge osobe, predmeti postaju izvor sigurnosti i emocionalne stabilnosti.

Kako poremećaj utiče na svakodnevni život?

Poremećaj gomilanja može imati ozbiljne posledice:

• socijalna izolacija i povlačenje
• porodični konflikti
• zanemarivanje lične higijene i zdravlja
• problemi sa komšijama ili institucijama
• povećan rizik od povreda i požara

Često članovi porodice prvi primećuju problem, dok osoba koja gomila negira ili umanjuje težinu situacije.

Da li se poremećaj gomilanja može lečiti?

Da. Iako je lečenje često dugotrajan proces, poremećaj gomilanja se može uspešno tretirati uz stručnu pomoć.

Najčešći oblici lečenja uključuju:

• Psihoterapiju, naročito kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT)
• rad na donošenju odluka i toleranciji na nelagodnost
• postepeno raščišćavanje uz podršku terapeuta
• u nekim slučajevima i farmakoterapiju

Ključ uspeha je strpljenje, razumevanje i individualni pristup.

Kako pomoći osobi koja ima problem sa gomilanjem?

Ako imate blisku osobu koja se suočava sa ovim poremećajem:

• izbegavajte osuđivanje i prisilu
• ne bacajte stvari bez njenog znanja
• razgovarajte smireno i sa empatijom
• podstaknite je da potraži stručnu pomoć

Podrška okoline je izuzetno važna u procesu oporavka.

Kada potražiti pomoć?

Ako gomilanje stvari počne da ugrožava bezbednost, zdravlje ili odnose, to je jasan znak da je potrebna stručna pomoć. Pravovremeno javljanje psihologu ili psihijatru može značajno poboljšati kvalitet života.