ALALIJA

ALALIJA

Alalija kod dece – u strogom smislu, znači potpuno odsustvo ili izražen nedostatak govora, koji se manifestuje sluhom koji odgovara normi, i primarnom netaknutom inteligencijom, koja omogućava deci da uspešno upoznaju svet i uče. Uobičajeni uzroci ove tegobe su oštećenje pri porođaju područja leve hemisfere mozga koja kontrolišu jezičke sposobnosti, moždana oboljenja ili povrede koje beba pretrpi u detinjstvu, odnosno u predgovornom periodu.

Alalija se manifestuje kasnom pojavom govornih reakcija, agrammatizmom, siromaštvom rečnika, kršenjem strukture sloga, fonemskim procesima i nedostacima u izgovoru zvuka. Određivanje zone oštećenja mozga ima značaj za identifikaciju oblika alalije. Tako, na primer, kada je povređen fronto-parijetalni deo, moguće je dijagnostikovati motornu alaliju kod mrvica, a ako je oštećen temporalni region, senzorna alalija. Različite oblike govornog nedostatka karakteriše potpuno drugačija klinika i mogućnosti beba u budućnosti. Međutim, u isto vreme, takva podela bolesti je uslovna, jer u kliničkoj praksi postoje kombinacije manifestacija senzorne i motoričke govorne alalije.

Simptomi alalije

Poremećaj funkcionisanja pojedinih delova mozga dovodi do pojave alalije kod dece, koja se može ispoljiti blagim oštećenjima govora, umerenim ili teškim oštećenjima (dete ne govori do desete, ponekad i do dvanaeste godine, ili mu je govor nerazjašnjen). ograničen prilično mizernim rečnikom i karakteriše ga agramatizam, uprkos dugotrajnom učenju)

Motorna alalija kod dece je izražena:

– u poremećaju izražajnog govora na pozadini dobrog razumevanja obrnutog govora;

– u kasnom formiranju fraznog govora, koji počinje da se razvija nakon četvrte godine života;

– u oskudici predgovornih faza, često brbljanje potpuno izostaje.

Ovu bolest prate grubi nedostaci u gramatičkoj strukturi, koji se manifestuju u nedostatku konzistentnosti reči u padežu, rodu i broju, preuređenju slogova u reči, pogrešnoj upotrebi predloga u govoru, nedostatku verbalnih oblika itd.

Motornu alaliju kod dece karakteriše izražena oskudica rečnika i osnova je poremećenih veština učenja kao što su disgrafija i disleksija i motorički defekti u vidu apraksije. Pored toga, alalija se odvija u kombinaciji sa fokalnom i difuznom neurološkom klinikčkim, oštećenjem dominantne hemisfere, što određuje mogućnost izražajnih govornih veština. Dete sa sličnom patologijom u mentalnom stanju često ispoljava znake psiho-organskog sindroma različite težine, koji se manifestuju oštećenjem performansi u kombinaciji sa nedostacima u intelektualnom razvoju, poremećenom pažnjom i motoričkom dezinhibicijom.

Senzorna govorna alalija se manifestuje u nerazumevanju obrnutog govora, grubom poremećaju njegovog fonetskog aspekta sa odsustvom razdvajanja zvukova. Decu karakteriše otežano i usporeno formiranje poređenja između reči i predmeta. Nisu u stanju da shvate ono što okolina govori, usled čega je njihov izražajni govor veoma ograničen. Takvi klinci iskrivljuju reči, zbunjuju zvukove slične u izgovoru, ne slušaju govor okoline, ne odgovaraju na poziv, ali istovremeno reaguju na apstraktne zvukove. Imaju eholaliju, slušna pažnja je oštro poremećena, uz to, intonacija i tembar govora ostaju nepromenjeni. U mentalnom razvoju primećuju se manifestacije organskog oštećenja mozga.

Karakteristika alalije

Posledice alalije mogu ostati dugo, često čak i doživotno. Gramatička struktura i rečnik, izgovor formiraju se na osebujan, spor i disharmoničan način. Do kraja detinjstva bebe mogu imati rečnik od devet do 100, ali to ne određuje prognozu bolesti. Rečnik se popunjava veoma sporo i u svakoj fazi razvoja je prilično loš. Pored toga, karakteristične su iskrivljene konstrukcije reči.

Senzorna alalija

Mala deca koja pate od čulne alalije imaju sposobnost formiranja aktivnog govora i netaknutog sluha. Međutim, u isto vreme, takvu decu karakteriše prisustvo jaza između značenja i zvuka reči, usled čega pati razumevanje govora. Deca ne razumeju govor, stoga ga ne koriste, što izaziva pojavu istovremenih poremećaja: teškoće u uspostavljanju kontakata sa okolinom, izobličenje vizuelne percepcije, usporavanje mentalnog razvoja.

Često bolesnoj deci daju pogrešnu dijagnozu, na primer, mogu dijagnostikovati autizam ili oligofreniju. Zbog pogrešne dijagnoze, korektivni rad će biti neadekvatan.

Dete sa senzornim oblikom alalije je nepažljivo na zvukove, može čuti tihe zvukove ili potpuno ne reaguje na akustične stimuluse. Takve bebe sa velikim poteškoćama pamte pojedinačne reči. Teško im je da ih sačuvaju u sećanju. Pasivni rečnik dece sa ovom patologijom obogaćuje se veoma sporo, postoji disocijacija između označenog predmeta i razumevanja značenja reči koja to znači.

Često su deca u stanju da bolje percipiraju okolni govor ujutru, jer je odmah nakon spavanja sposobnost pravilnog funkcionisanja u moždanoj kori mnogo veća. Kako se umor pojačava, razumevanje govora dece se značajno pogoršava. Manje je slučajeva kada dete bolje percipira govor uveče, jer posle noćnog odmora može delovati inhibitorna pozadina.

Razumevanje govora kod dece se ne poboljšava povećanjem njegovog volumena, što omogućava razlikovanje dece sa senzornim oblikom alalije od beba sa oštećenim sluhom. Snažni stimulansi izazivaju prohibitivnu zaštitnu inhibiciju u mozgu, usled čega se nezrele ćelije isključuju iz aktivnosti. Miran, tih govor bolesnici doživljavaju malo bolje od glasnog govora ili vike. Upotreba slušnih aparata kod dece alalik takođe ne poboljšava percepciju govora.

Često bebe sa ovom patologijom imaju hiperakuziju, izraženu u povećanoj osetljivosti na zvukove koji su ravnodušni prema okolini, na primer, zvuk naboranog papira ili kapanja vode. Obično zdrave osobe koje čuju takve zvukove ne reaguju na njih. Izuzetak je ljudski umor ili iritirano stanje.

Deca koja pate od alalije iz čulnog oblika, oštro percipiraju takve zvukove, zbog čega bolno reaguju na njih: izražavaju anksioznost i pritužbe na uho ili glavobolju, plaču.

Deca Alaliki karakteriše visoka govorna aktivnost, koja se manifestuje logorejom, u kojoj mrvica nepovezano ponavlja sve reči koje zna. Dete, ne shvatajući značenje, izgovara reči i fraze koje je čuo ranije ili trenutno, a ovako izgovorene reči i fraze deca ne prepoznaju i ne fiksiraju.

Beba sa dodirom alalije može sa entuzijazmom da sluša sopstveni govor i intonacije glasa. Alalikove govore prate živahna mimika i gestovi. Sam govor karakteriše ekspresivna intonacija.

Senzorni alaliki nisu u stanju da kontrolišu sopstveni govor. Njihove izjave su pogrešne po sadržaju i netačne po formi. Često je teško razumeti njihov „vatreni“ govor. Parafrazija (zamena) je prisutna u velikom broju. Takođe, govor je ispunjen propustima, povezujući delove različitih reči jedni sa drugima. Senzorni alalik govor, generalno, karakteriše povećan govorna aktivnost, koja se javlja u pozadini smanjene pažnje na ono što drugi govore i nedostatka kontrole nad svojim govorom.

Pored navedenih simptoma beba sa senzornim oblikom alalije, primećuju se poremećaji ličnosti; razne poteškoće u ponašanju, sekundarno zaostajanje u mentalnom razvoju. Govorne veštine ne mogu služiti ni kao regulator ni samoregulator ponašanja i aktivnosti bolesnog deteta.

Korektivni rad sa alalijom, pre svega, treba da vodi računa o tome da čulni alalici ne pate od mogućnosti razvoja govora, već su uticali na mogućnost verbalnog učenja na osnovu sluha. Ovo je glavna specifičnost popravnog rada.

Senzorna alalija njena prognoza direktno zavisi od težine bolesti i vremenskih rokova početka korektivnog rada. Uz kompetentnu i adekvatnu intervenciju lekara, redovne logopedske sesije, kao i odgovarajuće akcije bliskih prijatelja, deca savladavaju govorne veštine na nivou domaćinstva, što će pružiti priliku za komunikativnu interakciju, obuku i poznavanje sveta.

Alalija kod dece

Primarne manifestacije alalije, bez obzira na njen oblik, postaju očigledne kod beba u dobi od dve godine, kada su regije mozga donekle razvijene, a bebe pokušavaju da izgovore reči. Ako se lečenje ne započne blagovremeno, ova bolest će nastaviti da se razvija kod adolescenata.

Osnovni znaci alalije kod beba uključuju:

– kršenje kretanja;

– povećana razdražljivost;

– nerazumevanje govora odraslih;

– nedostatak osnovnih veština samousluživanja;

– greške u padežima i deklinacijama, nečitljivost u brojevima;

– usporavanje mentalnog razvoja;

– komunikativna interakcija sa odraslima na nivou gestova.

Alalija je podmukla bolest. Često deca, ne shvatajući o čemu priča okolina, počnu da se udaljavaju od njih, distanciraju se i postaju nekomunikativna, što može dovesti do netačne dijagnoze. Takvoj deci se često pripisuje autizam ili mentalna ili mentalna retardacija. Pored toga, ponekad nije moguće identifikovati nivo sluha.

Stoga, u prvom redu, zadatak pravovremenog identifikovanja problema leži na roditeljskim plećima. A za ovo je neophodno naučiti faze razvoja govora beba.

Takođe bitan znak poremećaja u razvoju govora je presporo savladavanje govornih veština, sporo napredovanje ili njegovo potpuno odsustvo duže vreme.

Diferencijalna dijagnoza alalije zasniva se na nekoliko kriterijuma poređenja predstavljenih u nastavku:

– kod motoričke forme alalije na perceptivnom nivou percepcija govora je očuvana, a kod čulnog oblika alalije je duboko poremećena;

– kod dece motornog alalija razumevanje govora odgovara njihovoj starosnoj normi, a kod čulnih alalika razumevanje govora je narušeno, ali se može blago poboljšati sa vizuelnom percepcijom artikulacije subjekta koji govori;

– sluh kod beba sa motoričkim oblikom alalije je očuvan, ali sa senzornim je oštećen;

– motornu alaliju karakteriše odsustvo eholalije, sa senzornom alalijom, naprotiv, prisutna je eholalija;

– motorni alaliki imaju poteškoća u ponavljanju reči ili fraze, čulni alaliki ponavljaju bez poteškoća, ali ne shvataju značenje izgovorene reči;

– deca sa motoričkim oblikom alalije teže neverbalnoj i verbalnoj komunikaciji, bebe sa senzornim oblikom alalije ili ne žele ili jednostavno ne mogu da komuniciraju.

Rad sa decom sa alalijom, posebno govorne vežbe, treba da se odvija u obliku igre. Samo u ovom obliku, korekcija će biti opipljiva i neće nepotrebno umoriti bebu. Časovi sa logopedom treba da budu usmereni na razvoj pamćenja i pažnje, sposobnost razlikovanja jednog predmeta od drugog, sposobnost korelacije i generalizacije objekata.

Takođe, za formiranje govornih veština neophodna je fizička aktivnost i sve vežbe koje doprinose razvoju fine motorike.

Tretman alalije

U nekim slučajevima, alalija može nestati bez lečenja. Ali često je nemoguće bez medicinske i logopedske intervencije. Ako se korekcija alalije sprovede ispravno i na dovoljnom nivou, ako se započne blagovremeno, onda su govorne veštine u potpunosti formirane, mentalne sposobnosti bebe se takođe poboljšavaju, bolje se prilagođava stvarnom svetu. Pravovremena korekcija omogućava mrvicama da dalje uspostave kontakte sa vršnjacima i adekvatnu interakciju sa odraslima.

Pregled treba sprovesti sveobuhvatno, uz direktnu interakciju pedijatra, neuropatologa i logopeda. Najvažnije je identifikovati stepen oštećenja mozga, jer od toga zavisi težina patologije.

Blagi stepen alalije je ograničen na časove logopedske terapije i kućne vežbe koje vam omogućavaju da brzo naučite bebu rečima i gramatici. Logopedska korekcija različitih oblika alalije doprinosi proširenju rečnika i čini govor mrvica pismenijim. Međutim, ova vrsta lečenja je efikasna samo uz sistematske vežbe.

U teškim slučajevima, kada postoje grube lezije centara za govor, terapija može biti neefikasna.

Da bi se postigla maksimalna efikasnost u lečenju alalije, koristi se kompleksna terapija koja uključuje tri komponente:

– logopedski časovi;

– logopedska masaža (uticaj na artikulacione mišiće za normalizaciju tonusa govornih mišića, što olakšava izgovor zvukova);

– mikrostrujna refleksologija, čija je svrha aktiviranje zona moždane kore odgovorne za želju za govorom, dikciju, rečnik itd.

Efikasnost lečenja lekovima nije naučno dokazana, ali se rad na formiranju govornih veština sprovodi na pozadini terapije lekovima, čiji je cilj poboljšanje sazrevanja komponenti mozga. Takođe koristite fizioterapiju, lasersku terapiju, hidroterapiju. Sa alalijom bilo kog oblika, važno je započeti rad sa razvojem opštih i finih motoričkih veština, formiranjem kognitivnih mentalnih funkcija kao što su pamćenje, mentalna aktivnost, pažnja. Od velikog značaja u lečenju alalije je vežbanje i rad sa decom sa alalijom kod kuće uz korišćenje vizuelnih materijala.